Умни закључци о Србији као огромном риелити програму више не важе – готово сваки риелити шоу бољи је од домаће свакодневице. Свака могућа репресија и нелагода у овим програмима чист је излив љубави, рајска башта у односу на просечну стварност.

"Приоритет Египта је подршка националним армијама, на пример у Либији, како би обезбедила либијску територију и суочила се са екстремистима. Исто вреди за Сирију и Ирак“. На ову тврдњу, новинар је питао, да ли се под подршком Сирији подразумева подршка режимској армији. „Да“ одговорио је одсечно египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.

Дошло је до пресељавања штаба за вођење дипломатије из министарства спољних послова у председнички кабинет, а Соња Лихт управља српском спољном политиком из сенке, без легитимитета.

Снаћи се у том метежу од разних облика здравствених установа, услуга, стандардних, нестандардних, на шта имате а на шта немате право – за пацијенте постаје права гладијаторска дисциплина.

Само дан после великог Фидела, преселио се у вечност и Велко Влканов, можда данас највећи пријатељ Србије у братској православној Бугарској, настављач Георги Димитрова, „један од последњих идеалиста у политици“, како је јавио бугарски „Блиц“

Упркос противљењу Немачке, ЕЦБ је само у седмици пре 12. августа за 22 милијарде евра купила државне обвезнице дуговима оптерећених земаља еврозоне како би их финансијски подупрла. Иако ЕЦБ детаље не објављује, стручњаци тврде да су том приликом углавном купљене обвезнице Италије и Шпаније.

Сведоци смо највеће национализације у историји света. Да ли је, дакле, овде реч о финансијском слому, слому неолибералне теорије и политике? Или, скидање прашине са Марксових дела упућује на слом капитализма “лично”?

 Занимљиво је напоменути да се у немачким (!) новинама у последње време појављују материјали у којима постоји забринутост у вези са „националном политиком“ која се спроводи у Украјини. Као и у контексту односа са Турском (см. https://www.contra-magazin.com/2016/11/beziehungen-tuerkei-und-russland-spielt-ankara-ein-doppeltes-spiel/)

Када је Коштуница одбио да буде "српски Де Гол" који ће Косову дати независност, Вашингтон и Брисел су своје наде и стрепњу пренели на Тадића, а још пре пар година су почели да с истим амбицијама меркају и Николића.