|
Културна политика
|
|
|
|
Дејан Петровић
|
|
уторак, 17. новембар 2009. |
|
Гледаоци се вероватно сећају најбољег филма прошлогодишње селекције Ово је Енглеска Шејна Медоуза, а већ у наредном издању фестивала стиже његово ново остварење Somers Town, као (не једина) потврда да "Слободна зона“ инсистира на неким својим ауторима.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Цвијетин Миливојевић
|
|
понедељак, 10. фебруар 2020. |
|
Радујем се, ако сам овим „фејк-њузом“ помогао Врховнику да својим „звонце опозиционарима“ обезбеди додатни алиби пред њиховим бирачима и савешћу за то што ће ставити главу на пањ на предстојећим изборима, пошто, јелте, и они би бојкотовали, али сада исључиво „због Млађе Ка-ге-беа“, прелазе на Врховнику страну рова
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Александар Дикић
|
|
субота, 08. март 2014. |
|
Свака држава има своје елементе и, рекло би се, онако како појединци осећају своју припадност у тој држави, такав је и квалитет тог система елемената. Ако бисмо симплификовали ствари до краја, онакав однос какав појединци имају према ономе ко персонификује државу, таква је заправо и та држава.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Марија Мајсторовић
|
|
понедељак, 16. новембар 2009. |
|
Српска поп фолк сцена из дана у дан постаје све живља и као таква, све је ближа светским поп музичким трендовима, док је „завијања", које Саши Поповићу толико смета, све мање јер се већина естрадњака труди да им певање буде много ближе савременој „забавној" него „народњачкој" интерпретацији.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Душан Ковачев
|
|
среда, 12. фебруар 2020. |
|
Једини преостали смисао евроинатеграција Србије у ЕУ је да се кроз ИПАП и ИПАРД програме и даље награђује режим за верност бесмисленим, а штетним евроинтеграцијама. У српском језику реч којом се назива ова поајва назива. Знате ли која је то реч?
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Владанка Раковић
|
|
среда, 26. фебруар 2014. |
|
Иако је већ више од пола века у егзилу, Дала-лама ужива огромно поштовање међу Тибетанцима у Кини, а ако уопште и дође до наставка дијалога са Пекингом, врло је вероватно да ће, сада већ седамдесетдеветогодишњи Далај-лама, због ауторитета којим располаже морати да поново преузме политичку улогу у овом дијалогу.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Љубиша Митровић
|
|
среда, 11. новембар 2009. |
|
У условима научно-технолошке револуције нова друштвена подела рада зачиње у научним лабораторијама и школским институцијама. Нажалост, две трећине човечанства још увек живи у зони светске полупериферије и периферије.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Сергеј Караганов
|
|
уторак, 28. март 2017. |
|
На месту прибалтичких држава, бежао бих од НАТО-а као ђаво од крста, будући да је чланство у Алијанси, у првом реду, велика рањивост ако сте на предњим границама. Али, да би се то схватило, потребно је поседовати искуство државности, упоредиво са оним које имају Швајцарци.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Лорна Штрбац
|
|
недеља, 08. новембар 2009. |
|
Негативна обележја глобализма, која су између осталог дошла до изражаја и у начинима на које су функционисали глобални медији, показала су нам како изгледа систем кад полуди од превелике моћи.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Немања Вучковић
|
|
петак, 24. јануар 2020. |
|
Ми ћемо наредних дана поднети народну иницијативу и кренути у кампању сакупљања потписа за усвајање „Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори“, тиме ћемо јасно ставити Народне посланике Републике Србије пред избор подршке или ускраћивања подршке народу и Цркви у Црној Гори.
|
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Дејан Мировић
|
|
понедељак, 23. фебруар 2009. |
|
Антикризни програм показује ко има фактичку моћ у Србији. Довољно је само погледати ко има највећу корист од овог програма. Западне банке које послују у Србији и олигарх Мишковић. У том контексту, Динкић више личи на неку врсту сателита који се креће између ова два центра моћи.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
|
четвртак, 06. април 2017. |
|
Др Мирослав Н. Јовановић је 5. Априла 2017. године, у организацији Одбора за економске науке Одељења друштвених наука САНУ у Београду, у Сали II Академије одржао предавање на тему: „Шездесет година Европске уније: Шта је чека у будућности - више брзина или распад?
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Милорад Екмечић
|
|
недеља, 04. децембар 2011. |
|
У Европи се осећају као код своје куће само народи које је неколико векова грејала митологија да су они увек били Европа, а њихови суседи друге вере нису. Волтерова Европа, до источних граница католичког простора, једна је духовна целина.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Дејан Миљковић
|
|
понедељак, 23. фебруар 2009. |
|
Већа вероватноћа је да ће ток капитала променити смер и кренути изван Србије, а то ће створити још већи притисак на депресијацију динара кроз повећање тражње за девизама. Постоји могућност појаве валутне кризе, а онда се целокупни економски систем распада.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Драгана Трифковић
|
|
среда, 26. април 2017. |
|
Јачање опозиционих партија у Европи и гомилање проблема са којима је ЕУ суочена, говоре у прилог томе да је у најмању руку потребно преиспитати досадашњу политику. Позиција ЕУ на глобалном нивоу није завидна.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Јово Р. Дробњак
|
|
субота, 08. октобар 2011. |
Као што би била погубна свака изолација од интернационализације, тако је погубна и примена инструмената неоколонијалне глобализације који осиромашују националну економију и уназађују живот грађана. Oваква глобализација је имплементирана у Србији. |
|
Политички живот
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
четвртак, 30. јануар 2020. |
|
Дуг је увек зао друг, господине министре, а ако су нам перспективе тако сјајне и светле, зашто се бар део овога не финансира из прихода? Зашто се предлажу ставке попут чувеног националног стадиона и групе других стадиона у висини од неколико стотина милиона евра и издваја новац у буџету за те потребе?
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
понедељак, 10. октобар 2011. |
У чему је проблем? Прије свега у томе што Босна никада није ни била таква како је описују данашњи НВО инжењери боље прошлости, изузев у рефератима на сједницама ЦК СК БиХ. |
|
Економска политика
|
|
|
|
Март Лар
|
|
среда, 18. фебруар 2009. |
|
Капитализам је проглашен мртвим, Маркс се велича, а невидљива рука тржишта проглашава се кривом за све неуспехе. Заправо, нису оманула тржишта, већ владе које нису одиграле своју улогу „видљиве руке“ – стварајући и гарантујући тржишна правила.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Балкан магазин
|
|
субота, 18. март 2017. |
|
Да ли Република Србија треба да прати ММФ директиве и зашто, кључна су економска питања данас. О тим питањима би требало да се изјасне, недвосмислено, сви председнички кандидати (илустрација: Џејмс Руф је одушевљен резултатима, додуше болним по Србију, јер смо по индексу беде на осмом месту у свету).
|
|