Шта ли Сестре Кармелићанке мисле о изјави председника Србије - ако у Уставу Србије  на који се заклео пише да је обавеза те државе да брине о положају својих сународника изван Србије (ваљда и у Црној Гори) - кад, Врховник кука како - "шта год да кажемо, то може да буде оквалификовао као мешање у унутрашње свари суверене државе"?

Иако је већ више од пола века у егзилу, Дала-лама ужива огромно поштовање међу Тибетанцима у Кини, а ако уопште и дође до наставка дијалога са Пекингом, врло је вероватно да ће, сада већ седамдесетдеветогодишњи Далај-лама, због ауторитета којим располаже морати да поново преузме политичку улогу у овом дијалогу.

Српска поп фолк сцена из дана у дан постаје све живља и као таква, све је ближа светским поп музичким трендовима, док је „завијања", које Саши Поповићу толико смета, све мање јер се већина естрадњака труди да им певање буде много ближе савременој „забавној" него „народњачкој" интерпретацији.

"Не стидим се да кажем да сам се променио. Само се магарци не мењају. Поносан сам да то сваког дана показујем и да ми грађани верују." - (Вучић за "Блиц" од 31.07.2017. године)

Имала је наша Кандидатура богат живот, праћен многобројним захтевима и условљавањима од стране оних који јој желе само добро, а са циљем да се њена младост не прекине пребрзо - наглим, неочекиваним и превише брзоплетим уласком у Европску унију.

Метеж у здравству добија на замаху, статистика је у најмању руку депресивна – пре само две године, трошили смо на годишњем нивоу 16 милиона евра за седативе, минуле године смо „напредовали“ и за исте лекове потрошили 30 милиона евра!

Победа која није само резултат делотворности шиитских милиција у Сирији, већ се шири у брзо напредовање истих у Ираку, у борби против Исламске државе. „На крају крајева, шиитске милиције којима је покровитељ Иран, рачунају на подршку две највеће ваздушне силе – америчке у Ираку и руске у Сирији“. 

Управо они, који су колико јуче вапили за помоћ и изнудили је од матичних држава, сада се окрећу против својих спасилаца, учећи их тобоже врлинама одговорног буџетског управљања.

 Два дворска вучићоида се, скоро па у длаку, као да им је исти „Стручњак“ диктирао, слажу и у главном наслову. По једном, „Бошко дивљак је јурио Мартиновића, хтео да се бије“, а по другом, „Бошко дивљак упао у Скупштину и напао посланике“

”Шта би, по теби, требало да урадим? Да гласам за оне за које се већ зна да ће имати највише посланика, само да бих се нашао на страни победника? Први на то ћути, а наставак њиховог разговора нисам чуо, јер су обојица изашла из трамваја.