Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću.

Kao ključne figure u korupciji pominju se podjednako uticajne figure iz javnog i privatnog sektora, što će reći vodeći političari, vladini funkcioneri, baš kao i biznismeni, koji svoje poslovne imperije često grade i pride uvećavaju „prikačeni“ na lukrativne državne poslove. 

Knjiga Biljane Živković nas uči da duhovni provincijalizam nije stvar prošlosti i da je slobodna misao prva žrtva ideologije – čak i one „progresivne“. Biti palanka to nije pitanje geografije već misaone okoštalosti.

Ako na tome ostane – kao što se plašim da hoće – onda mislim da nećemo imati ono što bi trebalo da bude zajednički cilj, a to je, ipak, više-manje zadovoljavajući izborni proces na koji niko objektivan neće moći staviti ozbiljne primedbe

Pojedini stručnjaci pretpostavljaju da su svi troškovi u fazi pravljenja nove kompanije praktično su išli na naš račun, a da smo mi nagradili stranog ulagača, i podneli veći deo troškova.

Kao što smo videli u slučaju Bulevara, sami po sebi mediji nisu ništa drugo do psihološko-propagandni kompleti u interesu povezanih lica. Bojim se da je to stanje nepovratno, što znači da bi trebalo razmišljati o novim medijima.

I, da li još neko veruje da bi, na nekim izborima koje bi pripremila tehnička vlada, Vrhovnik osvojio više od 35 - 40 odsto glasova? A o tome kako bi, ulaskom u jedan takav scenario, krenula i frontalna bežanija udarnih pesnica ovog režima - živi bili, pa gledali.

Obrazloženjem Predloga statuta APV prejudicira se da je Predlog „u svemu usklađen sa Odlukom Ustavnog suda“, čime je Odbor za ustavno-pravna pitanja uzurpirao stvarnu nadležnost Ustavnog suda Republike Srbije.

Na primeru Srbije, ludilo i „nenormalnost“ o kojima govori Fuko bili su dominantni u zapadnim društvima kao „proizvedena istina“ koja pripada jednom jedinom „režimu istine“. Optimistički verujem da je ta epoha iza nas.

Ako u naše vreme postoji primer Ekove 8. tačke o „prejakom i preslabom neprijatelju“, on ne može biti ubedljiviji od slike „ruskog hakera“, „ludaka na čelu Severne Koreje“ ili „islamskog teroriste“. Mehanizmi kojima se ovi propagandni simulakrumi plasiraju u međunarodnu javnost, a svaka njihova kritika proglašava za „lažne vesti“ i „manipulacije ruskih plaćenika“