Šta se u međuvremenu desilo – malo ko zna. Vesti u medijima su bile prilično šture, a nama ostaje samo da nagađamo -  da li je Lazarević, inače trenutno u velikim dugovima, kao i većina srpskih tajkuna, prodao deo svoje kompanije samo da bi vratio deo dugova?

Mesta za alternativu i andergraund u medijima nije bilo nikad, osim u vreme pojave Novog talasa, mada i tada na vrlo vrlo suženom prostoru. Malo se toga promenilo od onda.

Realno govoreći, ni pre ove epidemije atmosfera u društvu nije bila sjajna, niti povoljna za vođenje kampanje i vršenje takozvanih „izbornih radnji“, a sada je stvar dovedena praktično do apsurda. Režim je objektivno i praktično ubio politički život u Srbiji, a ova aktuelna situacija sa pandemijom korona virusa je to stanje samo dodatno ogolila.

Ono što je možda najzanimljivije jeste to da budući predsednik Vlade kao da nije svestan da se njegova obećanja ne ispunjavaju. Pa tako on, prilikom davanja jednog od neispunjenih obećanja, kaže: „Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima.

Zbilja, dokle će on tako? Zašto je, dođavola, tako ponosan? Ne znam da li je ovde reč o nekoj misterioznoj politici, ali znam da Kovač piše katastrofalno, i da to našu književnu javnost uopšte ne uznemirava. Ona, naime, čita kao što je napisano. I tačka. 

Za sada je očigledno, da se američka politika prema Avganistanu, pokazuje kao apsolutno neuspešna. Kao i na celom Bliskom istoku, gde Vašington nije demonstrirao bilo kakvu doslednu strategiju, ostavljajući za sobom samo haos i uništenje.

Kosovo je do sada priznalo 86 zemalja sveta. Od pre nekoliko dana najmlađu državu na Balkanu priznao je Haiti, a čeka se i da isto učini Nigerija. Među zemljama EU, svega pet država nije prihvatilo nezavisnost Kosova

Reč nije o reformi jezika kakva je bila ona Vuka Karadžića; nije, u pitanju ni reforma poput boljševičke u Rusiji i Ataturkove u Turskoj, kako ona nema veze niti sa gramatikom, niti sa pravopisom, već je u pitanju prevrednovanje kulturnih vrednosti.

Povratak  iz Bresta u „evropski raj“ traje satima, jer su kolone Poljaka nepregledne. Poljaci iz pograničih gradova dolaze u Belorusiju kako bi se snabdeli gorivom, i drugim potrepštinama, jer su cena i kvalitet neuporedivo na strani Belorusije.

Srpska naučna ekonomska misao nema koncept za ublažavanje efekata globalne ekonomske krize. Nije izvesno da će Srbija preživeti tranzicijsku i protivkriznu terapiju ekspertskih vlada, a ne vidi se ni alternativa koja bi mogla pružiti nadu u uspešniji otpor nadolazećoj kataklizmi.