Mi smo prva srpska generacija za koju istorijske pouke ne vrede. Kao čoveka kojeg je napravila prošlost, žalim zbog ove rečenice. A morao sam, jer znam da ni država nije oslobođena bankrotstva, niti nacija od propasti, pa ni mali čovek od ludosti.

Antikrizni program pokazuje ko ima faktičku moć u Srbiji. Dovoljno je samo pogledati ko ima najveću korist od ovog programa. Zapadne banke koje posluju u Srbiji i oligarh Mišković. U tom kontekstu, Dinkić više liči na neku vrstu satelita koji se kreće između ova dva centra moći.

Nije teško zaključiti šta naše učitelje i nadzornike najviše uznemirava i navodi da nam upućuju oštre zamerke i upozorenja. Dešava se to u onim izuzetno retkim trenucima kada Vlada Srbije pokušava da se odupre njihovom nametanju nepovoljnih uslova po našu zemlju, te je sasvim razumljivo zbog čega su nezadovoljni.

Madonin koncert se smatra prvorazrednim kulturnim događajem, dok je koncert Mileta Kitića dno samog dna, a oni koji idu na takve koncerte nazivaju se primitivnom ruljom koja zaudara na mješavinu kiselog kupusa i najnovijeg mirisa iz Diorove kolekcije. Kičom u iskonskom obliku.

Ako na tome ostane – kao što se plašim da hoće – onda mislim da nećemo imati ono što bi trebalo da bude zajednički cilj, a to je, ipak, više-manje zadovoljavajući izborni proces na koji niko objektivan neće moći staviti ozbiljne primedbe

Svaka država ima svoje elemente i, reklo bi se, onako kako pojedinci osećaju svoju pripadnost u toj državi, takav je i kvalitet tog sistema elemenata. Ako bismo simplifikovali stvari do kraja, onakav odnos kakav pojedinci imaju prema onome ko personifikuje državu, takva je zapravo i ta država.

NIN je, pre privatizacije, bio poslednje uporište novinarske inteligencije staroga tipa kod nas. Sa novim gazdama nastupio je jedan novi tip novinarstva. To je tip urednika i novinara koji kao potpuno prirodne doživljavaju komercijalizaciju, trivijalizaciju i uniformizaciju svojih novina.

Ako u naše vreme postoji primer Ekove 8. tačke o „prejakom i preslabom neprijatelju“, on ne može biti ubedljiviji od slike „ruskog hakera“, „ludaka na čelu Severne Koreje“ ili „islamskog teroriste“. Mehanizmi kojima se ovi propagandni simulakrumi plasiraju u međunarodnu javnost, a svaka njihova kritika proglašava za „lažne vesti“ i „manipulacije ruskih plaćenika“

Imala je naša Kandidatura bogat život, praćen mnogobrojnim zahtevima i uslovljavanjima od strane onih koji joj žele samo dobro, a sa ciljem da se njena mladost ne prekine prebrzo - naglim, neočekivanim i previše brzopletim ulaskom u Evropsku uniju.

Kapitalizam je proglašen mrtvim, Marks se veliča, a nevidljiva ruka tržišta proglašava se krivom za sve neuspehe. Zapravo, nisu omanula tržišta, već vlade koje nisu odigrale svoju ulogu „vidljive ruke“ – stvarajući i garantujući tržišna pravila.