Ми смо прва српска генерација за коју историјске поуке не вреде. Као човека којег је направила прошлост, жалим због ове реченице. А морао сам, јер знам да ни држава није ослобођена банкротства, нити нација од пропасти, па ни мали човек од лудости.

Антикризни програм показује ко има фактичку моћ у Србији. Довољно је само погледати ко има највећу корист од овог програма. Западне банке које послују у Србији и олигарх Мишковић. У том контексту, Динкић више личи на неку врсту сателита који се креће између ова два центра моћи.

Није тешко закључити шта наше учитеље и надзорнике највише узнемирава и наводи да нам упућују оштре замерке и упозорења. Дешава се то у оним изузетно ретким тренуцима када Влада Србије покушава да се одупре њиховом наметању неповољних услова по нашу земљу, те је сасвим разумљиво због чега су незадовољни.

Мадонин концерт се сматра прворазредним културним догађајем, док је концерт Милета Китића дно самог дна, а они који иду на такве концерте називају се примитивном руљом која заудара на мјешавину киселог купуса и најновијег мириса из Диорове колекције. Кичом у исконском облику.

Ако на томе остане – као што се плашим да хоће – онда мислим да нећемо имати оно што би требало да буде заједнички циљ, а то је, ипак, више-мање задовољавајући изборни процес на који нико објективан неће моћи ставити озбиљне примедбе

Свака држава има своје елементе и, рекло би се, онако како појединци осећају своју припадност у тој држави, такав је и квалитет тог система елемената. Ако бисмо симплификовали ствари до краја, онакав однос какав појединци имају према ономе ко персонификује државу, таква је заправо и та држава.

НИН је, пре приватизације, био последње упориште новинарске интелигенције старога типа код нас. Са новим газдама наступио је један нови тип новинарства. То је тип уредника и новинара који као потпуно природне доживљавају комерцијализацију, тривијализацију и униформизацију својих новина.

Ако у наше време постоји пример Екове 8. тачке о „прејаком и преслабом непријатељу“, он не може бити убедљивији од слике „руског хакера“, „лудака на челу Северне Кореје“ или „исламског терористе“. Механизми којима се ови пропагандни симулакруми пласирају у међународну јавност, а свака њихова критика проглашава за „лажне вести“ и „манипулације руских плаћеника“

Имала је наша Кандидатура богат живот, праћен многобројним захтевима и условљавањима од стране оних који јој желе само добро, а са циљем да се њена младост не прекине пребрзо - наглим, неочекиваним и превише брзоплетим уласком у Европску унију.

Капитализам је проглашен мртвим, Маркс се велича, а невидљива рука тржишта проглашава се кривом за све неуспехе. Заправо, нису оманула тржишта, већ владе које нису одиграле своју улогу „видљиве руке“ – стварајући и гарантујући тржишна правила.