Англосаксонски модел капитализма, дерегулисан, похлепан, утемељен на слободном тржишту и финансијском хазардирању, јефтиним кредитима и необазирању на икакве друге вредности осим профита, ударио је о зид током претходне године.

 Једино што могу јавно да изнесем као своје "мишљење", а да има икакве везе за поменутим текстом, јесте мој коментар, на ваш "председнички коментар" сопственог текста, у коме сте изнели да сте наводно "чули од аналитичара, да је тај текст био најчитанији у последњих 20 година"!

У случају Шарића, пажња са ових „неважних“ детаља о томе где је био и ко га је скривао одмах усмерава на будући процес и његову „сарадњу са државом“, односно на питање да ли ће и ко све из претходне две-три владе бити ухапшен и оптужен заједно са њим.

У кључним историјским моментима "лов на немани" представљао је главни покретач америчког интервенционизма. Уз помоћ њега се кроз моралистички сентимент придобијало јавно мњење да изађе из изолационистичке летаргије.

 За Србију је од највеће важности то што Кина партнере не условљава политички, већ инсистира искључиво на обострано корисној сарадњи. Стога не чуди што се Београд у формату 16+1 осећа комотно. Иако не спада међу највеће земље централне и источне Европе, Србија је један од лидера у сарадњи ових земаља са Кином.

Избори су расписани, кампања је почела, вероватно су сви лидери, попут Бориса Тадића, дали налог својима да победе, али ми се чини да изборног победника нећемо знати у ноћи између 6. и 7. маја. Тада ће се обавити пребројавање.

Поред осталог, Турци, који су већ постројили један механизован батаљон на северу Ирака, поставили су још 30 оруђа – тенкова и артиљерије – на ирачкој граници и није јасно да ли ће она бити употребљена за битку у Мосулу или за нападање курдских сиријских милиција (повезаних са ПКК) у граничној зони Синџира. 

Руси се и нису много оглашавали протеклих дана и месеци о том питању, али вера у историјску блискост и везу са "братском Русијом" у добром делу наше јавности и даље опстаје.

Тренутна предвиђања по којима ће до делимичног опоравка доћи у другој половини 2009. нису реалистична. Не верујем да ће опоравак да наступи пре 2012. Слична ситуација је била и у периоду између Рузвелтове инаугурације, марта 1933, и почетка Другог светског рата.