U popularnoj seriji „Kamiondžije“, svaki put kada legendarni Čkalja, to jest Jare, zapadne u neki problem ili nezgodnu situaciju, on karakterističnim glasom zavapi: „Pajooo, Pajooo!“ Pavle Vuisić mu, naravno, pritekne u pomoć i reši problem. Proteklih osam godina međusobni odnos predsednika Vučića i patrijarha Irineja vrlo često podseća na takve scene

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.

Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću.

Nije li on, i na ovim izborima, kandidat za gradonačelnika i predsednika svih opština po Srbiji? Nije li upravo on, već godinama, i stvarni prvi čovek Ustavnog i predsednik većine sudova i tužilaštava širom Srbije, i predsednik Izborne komisije, i komandant svih kriznih štabova, i "Struka nad svim strukama", i popečitelj svih ministarstava, "najdraži sin i unuk (od ove kampanje, i "najbolji otac") svih srpskih naroda i narodnosti"

Američki predsednik Barak Obama razmatra vojnu intervenciju protiv džihadista dok oni zauzimaju grad za gradom. U Persijski zaliv već je upućen jedan američki nosač aviona. Ali to je američka igra od samog početka. Amerikanci strateški ne dozvoljavaju da Irak postane jedna mirna i celovita država jer bi tada brzo potpala pod uticaj Irana.

Knjiga Biljane Živković nas uči da duhovni provincijalizam nije stvar prošlosti i da je slobodna misao prva žrtva ideologije – čak i one „progresivne“. Biti palanka to nije pitanje geografije već misaone okoštalosti.

U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti… A ovaca je mnogo

Premijer kao da je zaboravio šta je u 20. veku naša zemlja doživela upravo od Nemačke, jer ako nas ona u Prvom svetskom ratu, u kome je srpski narod pretrpeo ogromne žrtve i razaranja, i nije neposredno napala, ona je bila glavni podstrekač Austrougarske da to učini.

Kao što smo videli u slučaju Bulevara, sami po sebi mediji nisu ništa drugo do psihološko-propagandni kompleti u interesu povezanih lica. Bojim se da je to stanje nepovratno, što znači da bi trebalo razmišljati o novim medijima.

Nema danas ugroženije i potlačenije zajednice i manjine u Evropi, možda i u svetu, nego što je to srpska crkva i srpski narod u Crnoj Gori. I to treba jasno i glasno reći. To nije „huškanje“, to je prosto konstatovanje elementarne činjenice