Вучић је западу много драгоценији од слабе опозиције преко које он не може да остварује своје интересе у Србији. Њено укључивање у „вождовачки процес“ треба само да створи привид легитимитета режима АВ. Уколико опозиционим лидерима понуде неке мрвице власти, она ће на то пристати 

Оно што је можда најзанимљивије јесте то да будући председник Владе као да није свестан да се његова обећања не испуњавају. Па тако он, приликом давања једног од неиспуњених обећања, каже: „Ја не припадам оном типу људи који је 12 година обмањивао грађане Србије и бавио се само маркетиншким триковима.

Као што смо видели у случају Булевара, сами по себи медији нису ништа друго до психолошко-пропагандни комплети у интересу повезаних лица. Бојим се да је то стање неповратно, што значи да би требало размишљати о новим медијима.

Власт организује цео перформанс са "омчом", од почетка до краја (ако буде краја икада!)! А код симболике је најважније да се њеном "дозираном и стручном употребом", широким народним масама (председник Вучић би рекао "плебсу"), дигне тензија, јави страх и крене паника! 

То сугерише, као једини могући закључак, да је аутору пук. Шкрбићу онемогућено да београдској публици представи своје дело искључиво због критичког става према службеном сребреничком наративу, а не због недостатака у начину како образлаже своју тезу.

На примеру Србије, лудило и „ненормалност“ о којима говори Фуко били су доминантни у западним друштвима као „произведена истина“ која припада једном једином „режиму истине“. Оптимистички верујем да је та епоха иза нас.

У Србији, када изразите критику Вучићевом режиму – пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити његови медији. Да ли је то демократија?

Победа од преко 45% гласача донекле је изненадила све и показала да Ердоганови конзервативни бирачи далеко више цене стални економски напредак, дуплирање куповне моћи, јачање традиционалних исламских вредности и позивање на славну османску прошлост, од забрана Јутјуба и Твитера и оптужби за велику корупцију и непотизам у АКП.

Шведски кримић доживљава интернационалну експанзију – пре свега кроз BBC екранизацију романа о Воландеру и међународни успех трилогије Миленијум Стига Лашона.

Макронова дводневна посета Србији је дошла у најнезгодније време за њега, немири у Француској нису стабилизовани, а велики блам са местом Вучића и Тачија на трибини поводом обележавања годишњице победе над фашизмом није испеглан