Једини преостали смисао евроинатеграција Србије у ЕУ је да се кроз ИПАП и ИПАРД програме и даље награђује режим за верност бесмисленим, а штетним евроинтеграцијама. У српском језику реч којом се назива ова поајва назива. Знате ли која је то реч?

Само му још недостаје Шешељ који извлачи његов најпрљавији веш у, рецимо, Утиску недеље. Ипак, да је Запад заиста желео да дестабилизује ову власт, пустио би Шешеља који месец раније, током предизборне кампање.

Није претерано рећи да је професор жртвовао властити живот зарад идеја у које је веровао. И сигурно би поживео још много да је своје последње године провео онако како већина људи из његове генерације проводи, у затишју и спокоју.

Дуг је увек зао друг, господине министре, а ако су нам перспективе тако сјајне и светле, зашто се бар део овога не финансира из прихода? Зашто се предлажу ставке попут чувеног националног стадиона и групе других стадиона у висини од неколико стотина милиона евра и издваја новац у буџету за те потребе?

Најновији догађај је „Стољеће миран након стољећа ратова“ и то баш на дрвени српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећамира забављати ни један други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

Проблем настаје када наши најчитанији писци настоје да се њихова успешна „литература“ третира не само као производ одређене медијске и маркетиншке машинерије, већ као респектабилна књижевност која успоставља одређени стандард.

Ми ћемо наредних дана поднети народну иницијативу и кренути у кампању сакупљања потписа за усвајање „Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори“, тиме ћемо јасно ставити Народне посланике Републике Србије пред избор подршке или ускраћивања подршке народу и Цркви у Црној Гори.

Идеја да грађани ЕУ преко директно изабраних представника имају важан утицај на избор ЕК представљена је као својеврсна „демократска еволуција ЕУ“, али пракса много више оправдава став да се у Бриселу учвршћује бирократско чудовиште чија конструкција постаје све компликованија и гломазнија и све даља од обичног грађанина.

Ксенија је била провокативна, дрчна, понекад безобразна, али увек своја, јединствена. Људи из медија су волели да потенцирају баш те аспекте њене личности. Али она је наравно била више од тога. Ксенија је била најобичнија од свих необичних девојака.

Посебно је изражено разочарање на Истоку. Након пада Берлинског зида људи су очекивали да ће брзо достићи животни стандард Француске или Немачке. Постали су грађани друге класе који су на маргини, немају иста права и не уживају поштовање као грађани на Западу