Много пута су ме странци питали како је могуће да у Србији постоји тако организована група људи која директно ради против Србије. Увек им одговорам да су за то највише криве управо владе западних држава које од самог почетка сукоба у СФРЈ не само да фаворизују страну супротну од српске, него је и величају, макар пред њиховим очима вршила злочине невероватних размера

Николић и Вучић су изузетно блиски сурадници барем двије деценије. Као такви, зашто један предсједник државе мора, ПРЕКО МЕДИЈА, најављивати свом предсједнику владе да би требало да разговарају о тако круцијалном питању? Зар се нису могли састати у миру и ту ствар претходно расправити?

Светско првенство увек ће имплицирати слику света у коме сви имају право на победу, и у коме неће бити добрих и лоших, цивлизованих и нецивилизованих, супериорних и инфериорних. Они који не могу поднети ту  слику света, окренуће се Лиги Шампиона.

Тужну вест да се Митрополит Амфилохије представио Господу - неки су, нажалост, са радошћу дочекали.

Можда је само ова помоћ психијатра још потребнија оним грађанима Србије који – ако су истраживања веродостојна и ненамештена – пружају велику подршку садашњим политичарима на власти.

Холивуд је одличан у причању прича, али тек треба да исприча једну од највећих прича од свих, причу о капитализму, најхуманијем и најпродуктивнијем економском систему кога је свет упознао.

"У следећем кораку треба разговарати о статусу ЗСО. Она је део свеобухватног споразума који почиње да се примењује након потписивања. Имплементација ће бити након потписивања (свеобухватног) споразума"

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Фискални рајеви уопште, а Швајцарска посебно, нису ни главни па чак ни споредни узроци пропасти финансијског капитализма. Они дакле, не могу да буду ни лек против колапса система. Очигледно, лакше је Сједињеним Државамa указати на Швајцарску него преиспитати саме себе.

 Данас је иранско присуство у Срији постало не само сувишно, већ и штетно, полазећи од руских интереса. Асадова армија уз подршку руских ваздушних снага излази на крај са текућим војним задацима. Наредних година не предвиђа се никакав мир у Сирији, али жаришта отпора већ не представљају непосредну претњу за режим. Тако се Иран претвара у опасног конкурента на сиријској територији