Ни Русима се Вучићева тактика није свидјела: „Што нас брига што не уводиш санкције против нас, јер, у противном, тако једино себи можеш шкодити. Нама је важно да ти признаш да је, од сада, Крим легално у саставу Русије, а не Украјине.“

Ако ФСС не жели да им Луковић у среду смечује лопту у петерцу против Аустралије, под хитно, о свом трошку, треба да шаље у Африку једног белог (а по могућству и једног црног) мага, са катанцем! Да „закључа“ лош џуџу (и руке српске одбране), а репрезентацији откључа врата завршнице.

Приштина се Вашингтонским споразумом на годину дана „одрекла“ да аплицира за пријем тамо где и иначе не може да уђе. Колико је лоптица у флиперу суверена и независна – толико је суверена и Вучићева политика

И док се премијер још није изјаснио о мишљењу и предлогу министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, огласио се шеф српске дипломатије, несаломиви Ивица Дачић. Он је, како се и могло очекивати, изјавио да Србија неће мењати своје приоритете.

Теорија праведног рата, констатује се, изгледа да је суочена са кризом свог правдајућег капацитета, те није јасно да ли то указује на шансу за нови развој те теорије или је поменута криза знак њеног краја.

Дакле, било је притисака, било је неповољних споразума, било је капитулација, или полукапитулација – али оваквог фарсичног документа као што је овај потписан у Вашингтону – није било!

Основни циљ „револуције“ био је инсталирање у Предсједништву БиХ таквог српског члана који ће спровести, заједно са два друга члана, неопходне уставне реформе које ће довести, када то буде било захтијевано од Запада, до стварања централизиране БиХ под управом Бошњака умјерене муслиманске оријентације, а на принципу: „један човјек, један глас“.

Уместо да оне предности положаја Србије (које Словенци тако ефикасно користе) представи широм света као највећи развојни потенцијал, Динкић је свесрдно помагао да уђемо у дужничко ропство и постанемо банана држава без сопствене привреде, па тако и политички зависна од кредитора.

Концепт нелибералне демократије први је изнео Фарид Закарија 1997. године. По његовом мишљењу, нелибералне демократије наликују у многоме либералним демократијама, јеримају слободне или барем делимично слободне изборе, с том разликом што у нелибералним демократијама недостају неки други елементи либералне демократије а првенствено се ту мисли на јако цивилно друштво. Међутим, нелиберална демократија, једнако као либерална,обухватавредности слободе окупљања, разноликост медија и вишепартијски систем

Конкурс дакле, уређује једну морбидну ранглисту жртви по којој су оне из '96 већи скандал од оних из '99, или од оних из 1914. или рецимо, 1941. године?