U Iraku 2003. bilo je 140.000 američkih vojnika i 21.000 najamnika. Broj ovih drugih postepeno je rastao da bi 2010. godine dostigao 173.000 i nadmašio broj redovnih američkih vojnika, kojih je bilo 146.000. To je očigledan dokaz da je rat sve više prelazio u privatne ruke.

Dubinska analiza vladajuće Maltusove fobije otkriva još gore stanje stvari. Rastuće bogatstvo sveta dovodi do divergencije kultura, diversifikacija se već podrazumeva. Svaka od tih kultura nastala unutar najmanje i najperifernije grupe ljudi, može ugroziti ovu veliku vladajuću.

Radujem se, ako sam ovim „fejk-njuzom“ pomogao Vrhovniku da svojim „zvonce opozicionarima“ obezbedi dodatni alibi pred njihovim biračima i savešću za to što će staviti glavu na panj na predstojećim izborima, pošto, jelte, i oni bi bojkotovali, ali sada isljučivo „zbog Mlađe Ka-ge-bea“, prelaze na Vrhovniku stranu rova

Objašnjenje koje je turska strana označila kao motivaciju za svoj postupak nema potrebnu verodostojnost. Čak i da je ruski SU-24 zaista na trenutak narušio vazdušni prostor Turske izvodeći akciju protiv ISIL-a, što je malo verovatno, suverenitet i bezbednost Turske nisu bili dovedeni u pitanje.

Đoković nam tako pokazuje da se tradicionalne vrednosti kao što su vera, patriotizam i porodica mogu preobraziti u generator neslućene energije, a pokazuje nam i način na koji to mogu postati: potrebno je, naime, da se uokvire osećanjem mere i čojstva.

  Jedini preostali smisao evroinategracija Srbije u EU je da se kroz IPAP i IPARD programe i dalje nagrađuje režim za vernost besmislenim, a štetnim evrointegracijama. U srpskom jeziku reč kojom se naziva ova poajva naziva. Znate li koja je to reč?

U budućnosti Rusija će morati da odgovori Turskoj na identičan način, jer ne vidimo da će Turska promeniti svoje ponašanje prema teroristima ne naročito ukoliko iza nje stoje SAD.

Gde se potroši 184 milijarde eura koliko su dužne bivše SFRJ, a koje je prikazao grafikonima Boris Malagurski, tako da slikovito prikazuju „naivne spomenike“ generacija koje dolaze da otplaćuju dugove?

Dug je uvek zao drug, gospodine ministre, a ako su nam perspektive tako sjajne i svetle, zašto se bar deo ovoga ne finansira iz prihoda? Zašto se predlažu stavke poput čuvenog nacionalnog stadiona i grupe drugih stadiona u visini od nekoliko stotina miliona evra i izdvaja novac u budžetu za te potrebe?

"Molim vas da mi ne zamerite, svi znate da sam ja uvek ozbiljan i da se retko smejem, ali sada u ovoj prilici ne mogu da sakrijem radost i moram i ja da imam osmeh na licu kada smo ostvarili, ja bih rekao, istorijski rezultat, koji Srbiju definitivno stavlja na put razvoja sa koga nema povratka."