Onoliko koliko moja skromna pamet doseže, mogu reći da sam gotovo apsolutno siguran da ove proteste nije niko unapred organizovao. A pogotovo iza njih ne stoji niko „spolja“ – barem ne od početka i ne kao inicijator. 

Oni su sve ono što mi nismo. Oni su uzeli sve ono što smo mi trebali. Oni su radili ono što smo mi potcenjivali. Oni su igrali fudbal, mi smo se igrali fudbala. Mi smo pobeđivali, oni su osvajali.

Nebojša Čović u autorskom tekstu povodom briselskog dijaloga i podnošenja zahteva Prištine za članstvo u Savetu Evrope

Sada imamo slučaj da Skupština ne zaseda a morala bi. Ustav je tu jasan – Skupština redovno zaseda šest meseci godišnje, a može i više (vanredna zasedanja ili sednica na državni praznik, na primer). U redovnim, mirnodopskim prilikama manje ne sme. Prolećno tromesečno zasedanje otpočelo je, kako Ustav i nalaže, prvog radnog dana u martu (čl. 106). Pa prekinuto.

Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistem. Sistem koji je surov, nemilosrdan, izopačen. Koji je patološki, da bi zatim, kao takav, logično proizvodio „patološke slučajeve“.

Potrebno nam je potpuno novo moralno patriotsko vaspitanje i nova politika istorije. Hoćemo da budemo narod pobednika a ne gubitnika jer mi, kao i Rusi, jesmo pobednički narod.

Da se podsetimo kako su se problemi gomilali u proteklih 120 dana i kakve je sve zaokrete kriza iznudila. Sve je počelo od Grčke i Irske, s tim što je Irska ćutke počela da sprovodi ogromne mere štednje, dok se kod Grčke pitanje duga veoma brzo medijski dramatizovalo.

Lakoća s kojom je Amerika zaboravila, relativizovala ili pogrešno interpretirala 6. januar 2021. godine i napad na Kongres - a dve trećine republikanaca smatra da se radilo o legitimnom demokratskom činu - ukazuje samo na jedno: dogodiće se ponovo

Neki vole da idealizuju Vladimipa Putina kao ideološkog sledbenika sovjetskih lidera levičara, ali to je čista bemislica. Njegovi govori su jasan dokaz da mu je uporište u fašizmu.