Druga polovina devedesetih godina 20. veka bila je prelomna. Broj zaposlenih u analitičkim odeljenjima velikih investicionih banaka prešao je „kritičnu vrednost“, došlo je do kvalitativne promene i „kvanti“ su sebe počeli da shvataju kao bogove.

Dok još uvek traju pokušaji da se pronikne u tok i uzroke aktuelnih događaja u Kazahstanu, sve jasnije postaje da je njihova važna dimenzija - sukob bivšeg i sadašnjeg predsednika zemlje

Razgovarao sam sa svim evropskim zvaničnicima i poruka je jasna: „Morate ukinuti bescarinski sporazum sa Rusijom, jer to nije politika EU.“ Od 25 poglavlja koje smo dobili kao kandidati, to je u dva poglavlja decidirano istaknuto, tako da tu nema dileme.

Ono što je Vlada obećala, a javnost podržala, nažalost nije u potpunosti ili uopšte nije realizovano. Umesto toga imamo prebacivanje odgovornosti i smanjivanje budžetskih izdvajanja za investicije.

Rusija nema ekonomske, tehnološke i demografske potencijale da bude planetarni hegemon. Još važnije, u Kremlju, za razliku od DŽongnanhaja, niko i ne gaji takve ambicije. Svi potezi Moskve su usmereni na jedan jedini cilj: preživljavanje imperije. Ako postoji Gdanjsk našeg doba, onda on nije u Ukrajini nego na Tajvanu

Bio sam ubeđen da PL politiku ne prati, a znam da se u nju ne razume, iznenadio sam se. Faktografski je upamtio sve uspehe PPV-a i nove (trenutno bivše) vlasti i primetio sam da sve zna i o Beogradu na hlebu i vodi, Sartidu na nebu, o uspesima u borbi protiv kriminala, o šeicima... beduinima, piramidama i arapskim katakombama...

Da se podsetimo kako su se problemi gomilali u proteklih 120 dana i kakve je sve zaokrete kriza iznudila. Sve je počelo od Grčke i Irske, s tim što je Irska ćutke počela da sprovodi ogromne mere štednje, dok se kod Grčke pitanje duga veoma brzo medijski dramatizovalo.

Pitanje je samo koliko Erdoganove sultanske ambicije predstavljaju autentičan izraz političke volje građana. Jer kao što smo rekli, stogodišnjica Revolucije je iza ćoška, a Ataturk nije gledao blagonaklono na sultane

Zabluda je da se u Beogradu dobro živi, jer Beograđani dele sudbinu cele Srbije. Najveći problem Beograda jeste nezaposlenost, male plate onih koji rade i bedne penzije onih koji su do juče radili. Beogradu su neophodni ozbiljni domaći i strani investitori koji će otvoriti nova radna mesta, baš kao i u celoj Srbiji.

U slučaju da dođe do uspešne revitalizacije, startnih 49% države vredelo bi mnogo više novca od sada uobičajenih 70%. Iznos menadžment bonusa od 35% vredan je ulaska u ovako rizičan i težak posao oporavka.