Tu, međutim, ne bi bio kraj njenim nevoljama. Ako Evropska unija , ipak, opstane i ako Srbiju najzad doputuje za neku godinu u Brisel, slediće, nema sumnje, i poziv u NATO.

Manji pad BDP-a u Srbiji, u odnosu na  mnoge razvijene zemlje, nije posledica adekvatnih mera kojima je srpska vlada uspešno „parirala“ svetskoj ekonomskoj krizi, nego je, nažalost, slabost naše privrede – malog obima proizvodnje i njene loše strukture, te izrazito malog izvoza.

Situacija u pogledu moguće pojave u Ukrajini jedinstvene pomesne pravoslavne crkve (JPPC), zadobija nove pojedinosti i nijanse. Nakon što je ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio da namerava da uputi pismo konstantinopoljskom patrijarhu Vartolomeju, sa molbom da se daruje tomos o autokefalnosti JPPC, svoj korak je učinila i Vrhovna Rada. Njeni deputati su većinom od 268 glasova podržali tu inicijativu. Pri tome, glasali su „za“ ne samo zakonodavci pravoslavne veroispovesti, već i grko-katolici, muslimani i ateisti

Ukoliko se toliko snishodljivo i ljigavo dodvoravamo tom istom Zapadu, i ponašamo kao banana republika, kakvo poštovanje i pozitivan imidž mi možemo očekivati od istih? Ko uopšte voli beskičmenjake i ulizice?

Kada je Kongres ovlastio ratne činove Sjedinjenih Država protiv Sirije, njenog vazduhoplovstva ili političkog vođstva? Kada je Kongres ovlastio ubistvo predsednika Sirije čija nas država nije ni napala?

Ako je suditi po izjavama prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića datih neposredno nakon dolaska na vlast, i nagoveštajima o sadržaju poruke koju će predsednik Nikolić preneti tokom predstojeće posete Turskoj u februaru, promena u odnosu na Ankaru ipak neće biti.

Nije reč o tome da je Evropa spremala (monetarnu) kočiju bez (političkog) konja. Radilo se o pokušaju da se kočija upotrebi radi dovođenja konja. To je bio poslednji veliki pokušaj takozvanog “funkcionalističkog” pristupa.

Očekivano, posle niza izjava rukovodstava SAD-a, Velike Britanije i Francuske, dogodio se raketni udar po sirijskim ciljevima. Kako se i očekivalo, ovaj noćni napad nije nosio neke realne vojne zadatke – ciljevi su bili nepouzdani, a njihovo osoblje blagovremeno evakuisano.

Staljingradska bitka je vođena od jula 1942. do februara 1943 na površini od 100.000 kvadratnih kilometara, odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila.

Ukoliko ogromna većina za čovečanstvo ne odabere kvalitativni skok u socijalizam, ciklične i sve razornije sistemske krize će sve nas iz kapitalizma kao modernog ropstva dovesti do samouništenja.