Priča sa „državnim udarima“, „atentatima“ i „prisluškivanjem“ ima sličnu psihološki-motivacionu i integrativnu funkciju. Nema sumnje da će se to pre ili kasnije završiti kao u onoj priči o babi i vuku. Na kraju im niko više neće ništa verovati, čak i ako slučajno budu u pravu.

Zato je nužno izaći iz zatvorenog kruga  neprepoznavanja i  oslobađati se straha  i za početak  treba  jasno reći  da je u ovom  društvu na delu  razrađeni sistem cenzure i medijske kontrole. 

Savremeni kolonijalni diskursi, u filozofskom smislu, u protekle dve decenije mahom su se koncentrisali na dve linije rekonsturisanja i reinterpetacije stvarnosti: neoliberalnu i postmodernu. Ali kakva je politička filozofija postmoderne?

Višestranački sistem u Srbiji  faktički je  prestao da postoji. Jedna partija, Srpska napredna stranka (SNS), i njen lider, Aleksandar Vučić, imaju svu vlast u svojim rukama

Na poslednjoj sednici Glavnog odbora se jasno mogla videti ta transformacija DSS u SNS, kada je besna rulja počela da dobacuje našim najuglednijim članovima sa Kosova i Metohije, Marku Jakšiću i Slaviši Ristiću. Nastavak te ružne slike, bile su uvrede na račun našeg poslanika Đorđa Vukadinovića, izrečena na najprimitivniji način.

Pitanje o ulozi intelektualca u svetu, o njegovom pozivu i odgovornostima, u tom smislu nije neko izolovano „akademsko pitanje“, koje prvenstveno treba da pobudi interesovanje „naučne javnosti“, već pitanje koje se bitno tiče ljudskog umnog interesa.

Postoje ljudi koji nemaju elementarno osećanje stida, zato je i moguće da S. Basara i dalje tvrdi da je „počev od Vučića, zaključno sa poslednjim amalinom u Srbiji, svi (koji hoće da znaju) dobro znaju da je radikalska filozofija „narodne države“ koncept (legitiman, ali dijametralno suprotan konceptu libealno-demokratske građanske države od koga nisam odstupio ni za „i“)

Rođenje Srpske na Svetog Stefana je uvek više bilo stvar proviđenja, nego nekog naročitog planiranja ili političke tehnologije. Ovo mnogim Srbima nije jasno, a bosanskim muslimanima nije jasno nikako, i samo zato su bili u stanju da pomisle da je Srpskoj bilo moguće ukinuti Dan njenog rođenja i posvećenja.

Kome Pančić misli da se ruga u lice ovim nezaboravnim tekstom? Otkud mu ideja da ravnopravnost naroda može da proizvede besmislice koje ćemo poštovati i diskriminaciju pred kojom ćemo žmureti?

Kao posebno opasan – u smislu negativnog presedana – nameće se najavljeni referendum o promeni ustava, zakazan za 16. januar 2022. godine, za koji, po našem dubokom uverenju, nema nikakve preke potrebe