Miloševićevsko "nacifikovanje" Hrvata i Albanaca i ugričićevsko "nacifikovanje" Srba bazirani su na identičnoj logici i nose iste opasnosti. S jedne strane nacifikacija može obične građane pretvoriti u "dobrovoljne izvršioce" masovnih zločina.

Narodu nije potreban predsednik koji se sa njim potpuno razilazi u bazičnom principima i temeljnim identitetskim pitanjima, niti je predsedniku potreban narod koji ni i čemu suštinski važnom ne  sledi njegove vizije i poglede na svet

Za sve upućene u građanski rat koji je od 1991. do 1995. godine vođen u Hrvatskoj, od samog početka je jasno koju ratujuću stranu je zastupala i protežirala Amerika. Od napada NATO avijacije na aerodrom Udbina u Lici i položaje PVO sistema RSK, iako im je trebalo biti poznato da je to bila zaštićena zona Ujedinjenih naroda.  U ovome posebnu ulogu imala je američka vojna kompanija Milirary Resorces  Incorporated (MPRI)

Evro je u krizi, a Nemačka je glavni protagonist. Nemci se više ne osećaju tako bogati, pa ni ne žele da nastave da služe ostatku Evrope kao dubok džep.Ova promena držanja je razumljiva, ali ona je dovela do zaustavljanja procesa evropskih integracija.

Naravno, u slučaju dramatičnog pogoršanja odnosa SAD i Kine, veze Moskve i Pekinga bile bi dodatno intenzivirane, ali nekapacitativnost da se proizvedu visokotehnološke komponente (čipovi su najbolji primer), barem u srednjom roku, ostaće barijera ekonomskom razvoju obe države

Stanovništvo bi vrlo teško podnelo da kurs ode na 150 ili više dinara za evro. Koliku-toliku stabilnost dinara održavaju samo intervenicije NBS, koja je, da bi sprečila strmoglavi pad dinara , samo od početka godine prodala čak 1,19 milijardi evra. Najveći deo te sume otišao je izvan Srbije.

Koliko je ruska agresija vojno i politički bila loše planirana, toliko je i zapadni odgovor bio neartikulisan. U ovom trenutku nije jasno ko će od sankcija imati više štete, EU ili Rusija

A zašto bi Moskva i Peking branili „Kosovo u Srbiji“ kad je ta tema i oficijelnom Beogradu - da se stručno izrazim jezikom ranog Marka Blagojevića iz Cesida - na samom dnu agende prioriteta

Najveći broj posrnulih društvenih preduzeća koja niko do sada nije želeo da kupi ili su prvo prodata, a kasnije vraćena državi, završiće u stečaju, smatraju stručnjaci.Na sajtu Agencije za privatizaciju stoji da je neprodato još blizu 600 preduzeća, dok njih 150 čeka na prodaju bilo metodom tendera ili aukcije.