Rusija ima istovremeno nekoliko razloga da bude ljubomorna na odnose Srbije sa Kinom. Na primer, srpski predsednik se vakcinisao kineskom vakcinom, a srpska vojska se preorijentisala na kineski vojno-industrijski kompleks

Dokle ćemo mi pristajati da svoje  nacionalne i državne interese žrtvujemo za sitne i dnevno politikantske interese tražeći  izvinjenje tamo gde ga nema i verovatno,  kako nas  dosadašnja istorija uči, neće nikada ni biti. 

U shvatanju naprednjačke vlasti objektivna odgovornost se iskazala u novoj ministarskoj dužnosti Nebojše Stefanovića. To znači da Vučić neće dati nijednog funkcionera naprednjačkog režima, jer bi tako pokazao svoju političku slabost

Pošto je Vojo oslobođen svake krivice od ratnih zločina, onda to znači, da ni Aco ni Toma ne mogu biti zločinci. A ako nisu zločinci, onda ih Zapad nema zašto ucjenjivati. A ako ih nema zašto ucjenjivati, onda to znači da ova dvojica, ako su točne tvrdnje opozicije da su oni izdajice srpskog i ruskog naroda, da tu izdaju rade svojevoljno.

Oni su sve ono što mi nismo. Oni su uzeli sve ono što smo mi trebali. Oni su radili ono što smo mi potcenjivali. Oni su igrali fudbal, mi smo se igrali fudbala. Mi smo pobeđivali, oni su osvajali.

Pošto sva naprednjačka propaganda, u poslednje dve godine, liči, kao jaje jajetu, na, neka mi Bog oprosti, nemačku nacionalsocijalističku (pre početka Drugog rata), posle uvođenja svevidećeg oka i uha „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Cela Nemačka sluša/čuje Firera putem narodnog prijemnika (jedinog radija)" – za očekivati je uskoro i fatalističke naprednjačke poruke tipa „Unsere letzte Hoffnung AN - Naša poslednja nada AV"

 Dok s jedne strane beskičmeno ispunjava i sprovodi sve što mu narede iz Vašingtona, Berlina i Zagreba, Vučić u medijima gebelovski fingira kako je u stalnom „sukobu“ sa pomenutim centrima moći i Hrvatskom, jer im „ne dozvoljava da naređuju Srbiji“.

Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistem. Sistem koji je surov, nemilosrdan, izopačen. Koji je patološki, da bi zatim, kao takav, logično proizvodio „patološke slučajeve“.

Ako hoćemo i jedno i drugo, moramo se provući kroz Scilu i Haridbu demokratije i suverenosti, što je zapravo tesnac između zapada i istoka. Ova Rezolucija Evropskog parlamenta na izričit način nam pokazuje prirodu ove dileme. Zadatak buduće vlasti Srbije, kada dođe na političku scenu, nije da se opredeli nego da praktično rešava ovu dilemu