|
Савремени свет
|
|
|
|
Милан Динић
|
|
недеља, 13. фебруар 2022. |
|
Ми из Србије имамо нажалост много искуства са медијским ратовима — како на свакодневном, унутрашњем политичком плану (где смо деценијама кунићи медијско-пропагандних активности сваке власти), тако и на основу искустава из 1990-их, када смо били на тапету светских медија јер смо били „лоши момци“.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Сузана Грубјешић
|
|
среда, 12. март 2014. |
|
Заблуда је да се у Београду добро живи, јер Београђани деле судбину целе Србије. Највећи проблем Београда јесте незапосленост, мале плате оних који раде и бедне пензије оних који су до јуче радили. Београду су неопходни озбиљни домаћи и страни инвеститори који ће отворити нова радна места, баш као и у целој Србији.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Никола Јовановић
|
|
уторак, 11. мај 2010. |
|
ЕУ ће, зависно од реформи које се тренутно конципирају у Европској комисији, изаћи из актуелне кризе или као политичка и функционална економска унија или као актер од папира на глобалној сцени.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Драган Бисенић
|
|
четвртак, 10. фебруар 2022. |
|
Руска страна сматра да је упркос временском теснацу могућно да се постигне договор о стварању неке врсте „тампон зоне". Све би се догађало у оквиру мера за изградњу поверења, међу којима је посебно важно обнављање контаката између Русије и НАТО-а, укључујући и војни ниво. А то је већ започето састанком 12. јануара у Бриселу
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Душан Пророковић
|
|
уторак, 11. март 2014. |
|
Путин је преузео контролу над пола Украјине за мање од две недеље, без испаљеног метка. Победа Русије је убедљива, али је ово само прва трећина геополитичке битке у Украјини.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Арјо Кламер
|
|
понедељак, 10. мај 2010. |
|
Евро је идеологија. То је због тога што се од његовог увођења сматрало да је он једина могућност. Наводно – није било алтернативе. Мада је читав низ економиста указивао на сценарио који се сада одиграва, њихови ставови нису били узимани у обзир.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Ђорђе Милошевић
|
|
четвртак, 27. јануар 2022. |
|
Без Маузолеја Црвени трг не би био оно што је сада и каквог га знају у свету последњих готово сто година. У руској јавности се очекује да ће трг у догледно време и даље остати у садашњем изгледу
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Милан Динић
|
|
четвртак, 13. фебруар 2014. |
|
Извор „Курира“ затим додаје како ће „наредних дана, захваљујући Мишковићевим парама, кренути брутална кампања, како у медијима, тако и на друштвеним мрежама, коју ће диктирати ’Мишковићеви опозиционари’.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Феђа Димовић
|
|
понедељак, 10. мај 2010. |
|
Ћути се и због умешаности ММФ-а у све ове мутне радње "светске финансијске мафије". И на Исланду, као и у Грчкој, ММФ се појављује као нека врста изнуђивача који је ту да изврши притисак да се врате дугови.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Драган Бисенић
|
|
недеља, 09. јануар 2022. |
|
Док још увек трају покушаји да се проникне у ток и узроке актуелних догађаја у Казахстану, све јасније постаје да је њихова важна димензија - сукоб бившег и садашњег председника земље
|
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Александар Михаиловић
|
|
петак, 10. фебруар 2017. |
|
Ко је уопште и са којим мотивима одобрио контрамитинг и да ли је свестан свог неодговорног понашања и могућих последица
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Јована Папан
|
|
четвртак, 24. новембар 2011. |
|
Наставник је некако постао сметња која се испречила детету на путу ка добрим оценама и који, када критикује детово понашање, квари слику коју родитељ има о себи као добром и успешном васпитачу.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Александар Дикић
|
|
среда, 06. април 2022. |
|
После ових избора ово је Иби опозиција. Ово је опозиција којој изгледа не ваља народ. Ово је опозиција која не жели да мења ни Вучића, ни себе, већ жели да промени народ. Народ је поткупљив, неписмен, склон ауторитарном начину управљања, глуп, примитиван, непросвећен
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
четвртак, 23. фебруар 2017. |
|
Да ли смо спремни да дозволимо успостављање отвореног ауторитарног система владавине који веома лако може да испољи и своју тоталитарну природу. Од одговора на ово питање зависиће и судбина демократије и одбрана нашег људског достојанства, моралног интегритета и националних интереса српске државе.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Емил Влајки
|
|
четвртак, 24. новембар 2011. |
У осиромашење културних вриједности које је дио универзално спровођеног САД менталног геноцида, спада и "геј филм" Срђана Драгојевића "Парада", талентираног режисера који је продао душу ђаволу "за шаку долара". |
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
петак, 25. март 2022. |
|
Они малобројни намучени Срби који су се након рата вратили у Хрватску заслужују да их заступа патриота, неко ко ће искрено бранити њихова угрожена права а то свакако није Јелена Милић
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Бранислав Ристивојевић
|
|
уторак, 28. фебруар 2017. |
|
Оно што је овде кључно питање је: зашто је до овакве рафалне „пројектилске“ ватре, која указује на одсуство контроле, дошло? Ако преобратимо Платонове мисли из наслова одговор се намеће. Да ли наведена листа инцидената власти говори о томе да човек који се труди да остави утисак да персонификација и оживотворење исте има муку да обузда нагао и експлозиван темперамент?
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Јасна Загорац Симоновић
|
|
понедељак, 21. новембар 2011. |
|
А надасве ми се допала изјава г. Верана да треба „славити живот“, не само зато што почиње време слава, већ и зато што сам га замислила као „виолинисту на крову“ са инкубатором у рукама, односно са инкубатором у једној, а најављеним хуманитарним респиратором у другој руци.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Мирослав Стојановић
|
|
четвртак, 24. март 2022. |
|
Срчано је ту „филозофију" приграбио Хитлер. Под паролом да „људска права руше државно право" отео је Чесима Судете. Његовим стопама корачао је, знатно касније, левичар и пацифиста Фишер. Грмео је: „Сме ли Уједињеним нацијама државни суверенитет да буде важнији од заштите људи и њихових права..."
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Милојко Будимир
|
|
среда, 18. јануар 2017. |
|
Ова последња крађа из загребачке православне цркве Преображења Господњег која се налази у центру Загреба, само показује колико би тек биле угрожене оне иконе које би се вратиле у она места и парохијске цркве која су остале готово без Срба.
|
|