Да ли ће преподобни херој успети да се одупре мрачним неидентификованим силама; хоће ли се антијунаци повезани бананама и ћелавим гумама удружити и окренути леђа ономе који тврди да заправо ништа не може да их посвађа; какву улогу ће у свему имати зли тајкуни маркетиншко-политичко-привредне-новинарске елите?!

У нашој власти не постоји свест о озбиљности кризе у којој се налазимо, све се ради се од данас до сутра, продаје све што се продати може и задужује где год да се може. Већина тог новца заправо одлази у џепове тајкуна и увозника.

Србија би морала да развије своју државну стратегију засновану на трезвеном сагледавању стања, процеса и односа снага у свету, Европи и нашем окружењу. Чланство у ЕУ више није реална политичка опција већ политичка фантазија. Мали народи могу се ослободити гвозденог загрљаја глобалног капитала и великих сила само уколико су способни да сарађују и стварају савезе, а не да се сукобљавају. „Балкан балканским народима“

Зато је добро да се Вучићева странка профилише као умерена десница, конзервативна странка. Зато нисмо конкуренти, али смо сарадници. То је та црвено-црна коалиција као у Немачкој. ДС покушава да се представи као друга странка, што није тачно. То је грађанска опција која нема везе с левицом.

Читалац закона који је несвестан постојања безготовинског новца упада у замку да поверује како су прикупљени депозити основ за давање кредита, што наравно није истина, али је јавност доведена у заблуду да тако верује.

Одлазак у Авганистан био је много другачији подухват од свргавања арапских режима. Позив на борбу у Авганистану представља промену у исламистичком размишљању – од свргавања корумпираних домаћих властодржаца ка борби против неверничких освајача у иностранству. Заокрет од револуционарног ка панисламистичком правцу заслужује објашњење.

Штавише, незаслужена милост коју су им великодушно уделиле судије унеколико обесмишљава очекиване процесе пред србијанским правосуђем, ако, по обимној хашкој документацији и злочинима за миленијуме робије, уопште буду и покренути.

Упркос „ревизији очекивања“, инвеститори све више губе поверење у делотворност одговора на кризу који су понудили политичари у Европи и САД.

Неки од експерата упућених у тематику кажу да морамо научити да обуздамо своју опсесију привредним растом, и посебно конзумеризмом. Аутори сличних погледа потенцирају да нас капитализам охрабрује да о себи размишљамо као о индивудуама са партикуларним интересима одвојеним од судбине друштва, те да је сама његова идеолошка трајекторија повезана са ниском плодношћу

Излазак Србије из европских интеграција у основи значи успостављање нове политике међудржавне сарадње. То ће рећи да би следећи корак у новој политици Србије био успостављање јаке билатералне политике уместо досадашње политике европских интеграција.