Друга половина деведесетих година 20. века била је преломна. Број запослених у аналитичким одељењима великих инвестиционих банака прешао је „критичну вредност“, дошло је до квалитативне промене и „кванти“ су себе почели да схватају као богове.

Док још увек трају покушаји да се проникне у ток и узроке актуелних догађаја у Казахстану, све јасније постаје да је њихова важна димензија - сукоб бившег и садашњег председника земље

Разговарао сам са свим европским званичницима и порука је јасна: „Морате укинути бесцарински споразум са Русијом, јер то није политика ЕУ.“ Од 25 поглавља које смо добили као кандидати, то је у два поглавља децидирано истакнуто, тако да ту нема дилеме.

Оно што је Влада обећала, а јавност подржала, нажалост није у потпуности или уопште није реализовано. Уместо тога имамо пребацивање одговорности и смањивање буџетских издвајања за инвестиције.

Русија нема економске, технолошке и демографске потенцијале да буде планетарни хегемон. Још важније, у Кремљу, за разлику од Џонгнанхаја, нико и не гаји такве амбиције. Сви потези Москве су усмерени на један једини циљ: преживљавање империје. Ако постоји Гдањск нашег доба, онда он није у Украјини него на Тајвану

Био сам убеђен да ПЛ политику не прати, а знам да се у њу не разуме, изненадио сам се. Фактографски је упамтио све успехе ППВ-а и нове (тренутно бивше) власти и приметио сам да све зна и о Београду на хлебу и води, Сартиду на небу, о успесима у борби против криминала, о шеицима... бедуинима, пирамидама и арапским катакомбама...

Да се подсетимо како су се проблеми гомилали у протеклих 120 дана и какве је све заокрете криза изнудила. Све је почело од Грчке и Ирске, с тим што је Ирска ћутке почела да спроводи огромне мере штедње, док се код Грчке питање дуга веома брзо медијски драматизовало.

Питање је само колико Ердоганове султанске амбиције представљају аутентичан израз политичке воље грађана. Јер као што смо рекли, стогодишњица Револуције је иза ћошка, а Ататурк није гледао благонаклоно на султане

Заблуда је да се у Београду добро живи, јер Београђани деле судбину целе Србије. Највећи проблем Београда јесте незапосленост, мале плате оних који раде и бедне пензије оних који су до јуче радили. Београду су неопходни озбиљни домаћи и страни инвеститори који ће отворити нова радна места, баш као и у целој Србији.

У случају да дође до успешне ревитализације, стартних 49% државе вредело би много више новца од сада уобичајених 70%. Износ менаџмент бонуса од 35% вредан је уласка у овако ризичан и тежак посао опоравка.