Питање о улози интелектуалца у свету, о његовом позиву и одговорностима, у том смислу није неко изоловано „академско питање“, које првенствено треба да побуди интересовање „научне јавности“, већ питање које се битно тиче људског умног интереса.

Указивање ГП да од Линглонга Србија може претрпети велику штету је оправдано. Ако сутра ова фабрика буде загађивала нашу животну средину неће због тога избити демоснтрације у Пекингу, баш као што се нико не узнемирава у Берлину кад Дрекслмајер, или нека друга немачка фирма, отпушта раднике у Србији. А ни кинески радници на градилишту Линглонга нису се солидарисали са Вијетнамцима

Коме Панчић мисли да се руга у лице овим незаборавним текстом? Откуд му идеја да равноправност народа може да произведе бесмислице које ћемо поштовати и дискриминацију пред којом ћемо жмурети?

Не може се Русија ни оптужити ни осудити за агресију, па је отуда Резолуција Генералне скупштине УН од 2. марта 2022. године правни фијаско. Свакако да је за нас најболнији правни промашај и фијаско Вучићевог режима, јер је тај режим, а тиме и Србија, осудила нашу братску Русију

Војска Србије има много више вежби која је спровела са НАТО пактом и Србија заиста седи на две столице. Међутим вежба „словенско братство“ је уплашила Хрвате јер је Хрватска члан НАТО пакта.

Љубинка Трговчевић је описујући надмени и хвалисави тип Срба у ствари демонстрирала мноштво аутостереотипа, а све у тежњи да се суочимо са реалним стањем у нашем друштву и то без јасно изражене жеље да упознамо друге народе, закључујући да смо бољи од осталих.

Ако Универзитет не брани дигнитет и интегритет науке али и темељне демократске и цивилизацијске вредности, чему он онда служи. Може ли он поново постати заветно место српске демократије. Зато са пуно права  можемо и данас поставити питање?

 И зато сам захвалан госпођи Китаровић, јер је једну чоколадицу издигла изнад хиљада тона робе произведених у Србији, а чији су власници управо хрватски тајкуни: Тодорић, Тедески, Гуцић, Туђман и други

Чекамо јубилеје да бисмо се поново сетили ратника, уметника, државника, пригодно бришемо прашину и скидамо мрље и рђу, сложно у медијима одајемо почаст, а онда – живот иде даље. Заборав до следеће прилике. Утихну обећања, заклетве, похвале, пијетет.