Французи имају разне врсте јавних служби које помажу да родитељство буде примамљивије и мање стресно. Родитељи не морају да плаћају вртиће, да се брину о здравственом осигурању, или да штеде за факултет.

Знам ја да нико није пророк у свом селу. А поготово знам да нико не воли доносиоце лоших вести. Али је, ипак, готово невероватно колико чак и озбиљни људи не желе да чују оно што им се не допада, па и по цену да због тог одбијања имају само још већу штету.

Сваки предлог је мање реалан него нуклеарна, или еколошка, или епидемиолошка катаклизма. И шта онда да се прича? Ако су људи осуђени на страдање, ако је свијет толико разорен, а људска душа тако исцрпљена, зашто би се додавале празне ријечи у царство глупости осим да грохот буде још већи?

Када страни медији имају прилику да интервјуишу самог Вучића, он буде све оно што према новинарима у Србији није: уљудан, разборит, културан, и када га питају критички, вазда прагматичан и одушевљен Ангелом Меркел. 

Народне (централне) банке морају да поведу бригу да банкарски систем има довољно готовине, тако да се голим царевима обезбеде бар гаће. Иако у спасавању банака од последица погрешних финансијских прорачуна има моралних ризика, ипак оне нису биле једине у тим својим финасијским гресима.

На тргу Републике у Београду завршен је велики народни митинг који је организован под називом "Остајемо у Србији"

Као народ који је већ имао много прилике да окуси слатко-киселе плодове консеквенцијалистичке етике, али и као народ који је због своје историјске и геополитичке принципијелности можда и највише страдао у Европи, Срби имају моралну обавезу да се према овим догађајима постављају часно и људски.

Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

“Треба их пустити да се мало истутње”, резоновали су у Бриселу и Вашингтону. После ћемо им већ потурити неку “шаргарепу” или какву сличну поврћку, или неку шећерлему у виду “отварања перспективе за отпочињање процеса за постепено укидање виза”.

Након самита Шангајске организације за сарадњу у Самарканду, Сједињене Америчке Државе се својим „снагама за брзу дипломатску интервенцију" окрећу ка Азији у покушају да азијске и централноазијске земље, од Кине до Казахстана, одврате од Русије. Измицање „азијске плоче" испод руских ногу у овом часу постало је за Запад задатак приоритетнији од војне помоћи Украјини, због тога што постаје све јасније да украјинска војска не може да оствари циљеве уколико Русија не буде одсечена од азијског правца.