Знам ја да нико није пророк у свом селу. А поготово знам да нико не воли доносиоце лоших вести. Али је, ипак, готово невероватно колико чак и озбиљни људи не желе да чују оно што им се не допада, па и по цену да због тог одбијања имају само још већу штету.

Исход чилеанског референдума има шире политичке импликације. Најпре, ради се о још једном поразу постмодерне левице која више инсистира на политици признајна различитих мањинских идентитета него на класној борби

Подсетимо, држава Србија је плаћала рекламе на ЦНН-у, где се хвалила ниским платама радника као посебном предношћу земље. Само пре неколико месеци, Вучић се обрадовао што је у Румунији порасла просечна плата грађана, јер ће, ето, сад сви инвеститори због тога да дођу у Србију

Народне (централне) банке морају да поведу бригу да банкарски систем има довољно готовине, тако да се голим царевима обезбеде бар гаће. Иако у спасавању банака од последица погрешних финансијских прорачуна има моралних ризика, ипак оне нису биле једине у тим својим финасијским гресима.

Годинама су Београд, Војводина и тзв. централна Србија фигурирали као три политички, демографски и статистички прилично различите регије, али се отприлике са доласком на власт напредњака та разлика почела губити. Најпре је практично нестала разлика између “остатка Србије” и Војводине, да би у последње време и Београд увелико постао жртва овог тренда свеопште нивелације

Као народ који је већ имао много прилике да окуси слатко-киселе плодове консеквенцијалистичке етике, али и као народ који је због своје историјске и геополитичке принципијелности можда и највише страдао у Европи, Срби имају моралну обавезу да се према овим догађајима постављају часно и људски.

Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

“Треба их пустити да се мало истутње”, резоновали су у Бриселу и Вашингтону. После ћемо им већ потурити неку “шаргарепу” или какву сличну поврћку, или неку шећерлему у виду “отварања перспективе за отпочињање процеса за постепено укидање виза”.

 Још једном желим да нагласим да Украјина за нас није само суседна држава. То је неотуђиви део наше сопствене историје, културе и духовног простора. Од памтивека, људи који живе на југозападу онога што је историјски била руска земља називали су себе Русима и православним хришћанима

 Вођа Црне руке стрељан је искључиво зато да би Александар приграбио његову улогу у друштву и држави – Само далеко моћније, опасније, лишено свих обзира, али не и идеологије