Женску манипулативност препоручује и књига „Мушкарци су као рибе” (2008). То је један у низу женских „риболовачких” приручника. Да не буде неизвесности у погледу садржаја књиге побринуо се поднаслов: „Шта свака жена треба да зна о пецању мушкараца”. 

Друга је ствар што би Хавијер Солана, да су Срби заиста мало склонији, не “гледању уназад”, него макар елементарном националном памћењу и достојанству којим се иначе толико поносе, што би, дакле, у том случају, дотични Солана у Србији већ одавно морао бити проглашен персоном нон грата 

ЕУ-Европа, некадашњи мировни пројекат је у рату, и то врло радо и у херојском заносу. Ко данас говори о миру у Европи, или тражи преговоре с Русијом, тај брзо заврши као лумпенпацифист

Приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице за град Београд доносе огромне финансијске обавезе које ће се катастрофално одразити на буџет града и комуналне трошкове грађана.

Ако Дејвид Камерон стварно жели да оживи веру британског народа у капиталистички систем – онда треба да иде и даље. Треба да принуди банке да обичним људима и малим предузећима дају више позајмица и тако поново покрену привредни систем.

Ако је територијални интегритет и суверенитет државе Украјине, Хрватске и Босне и Херцеговине светиња за западне центре моћи, онда тако исто мора бити третиран и територијални интегритет и суверенитет државе Србије, укључујући и Косово и Метохију као саставни део

 Оно што може да радује у суморној косовској свакодневици јесте да је већ 14 земаља повукло признање "Косова". Не верујемо да се Вучић много радује томе, јер је то супротно његовој политици „разграничења“. Наравно, то није успех српске него руске дипломатје. Ивица Дачић просто се намучио да на географској карти пронађе државе које су одустале од признања Приштине

Једна таква сличност је правопис. Оба језика се пишу скоро идентично као што се и изговарају. Самим тим, дете које зна да правилно напише једну реч, знаће да правилно напише сваку реч, чак и ако је чује први пут.

У Србији већ годинама делује прећутни савез, такорећи «света алијанса» медија, елите и тзв. струке око неупитности и безалтернативности српског европског курса. Чак ни око територијалног интегритета нема ни приближно толиког консензуса.

Најоштрија тачка потенцијалне конфронтације са осовином Пекинг-Москва је војна и територијална - са Украјином и Тајваном на линијама фронта. Ипак, и глобални (колективни) Запад је такође све више изложен ризику економске принуде, било да је то Русија која прекида испоруке енергије Европи или кинеске трговинске санкције против земаља које воде политику непризнавања кинеског суверенитета, као што су Јужна Кореја или Литванија