Било шта осим победе над режимом имало би несагледиве последице за земљу. Уколико Вучић постане председник Србије, зацементираћемо овај катастрофални систем на период од најмање пет година, а могуће и дуже. Уследило би суштинско понирање по свим питањима, и због тога се мора ићи на победу. Свака друга калкулација представља врхунску неодговорност.

Слично решење се понавља и у анексу 2. Користи се нетачна дефиниција о ''макроекономској помоћи ЕУ''. Да би скандал био још већи, истиче се да се ради о условном кредиту који не мора да буде реализован ако не буду повољне каматне стопе за ЕК.

Мала утеха је да ЕУ брод не тоне у тишини. Срећом, још Унија није Титаник, још се није ударило у ледени брег, иако се држи курс ка њему... 

Познавајући Вучића, сигуран сам да њему неће пасти на памет да поднесе одставку на место председника странке, ако постане шеф државе

Демографска ситуација у већини држава “изузетног ризика“ је још драматичнија услед њихове изложености глобалној рецесији која је утерала државне билансе у црвене цифре. То се најизразитије види у Јапану.

Озбиљно се запитајмо докле смо стигли када се у лицемерним бриселским преговорима косовски Албанци показују као далеко ревноснији „уставобранитељи“, јер бране своја млада уставна решења, док српски представници багателишу садржину свог основног закона који имају вековима. Крајњи је час да се вратимо своме уставу, док још имамо коме.

Једина светла и чиста страна овог средњевековног догађаја јесу ти храбри ратници барикада који су без ичијег одобрења, као деца Обилића, потомци лозе Хребељановића или неког српског Робина Худа, сами дојахали да реше проблем с батинашем.

У свом обраћању нацији поводом тзв. француско-немачког споразума, а заправо ултиматума за противуставну насилну сецесију Косова и Метохије, председник Републике је навео шта га у том „споразуму“ брине и чиме му тачно његови досадашњи западни пријатељи прете. Иако текст тог једнострано писаног „споразума“ нисмо видели, председник Републике је током свог обраћања упутио грађанима низ претњи – не само да неће моћи да „за викенд путују у Беч“, већ и да могу да остану и без плата и без пензија. Претњу је добила свака категорија грађана Србије.

Председник Вучић је изнео читав низ погрешних и нетачних ставова најављујући нови-нови-нови талас борбе против криминала, маниром у коме се све представља као „моја борба“

Српско ћирилично писмо је законом заштићено! Ни већег чуда ни веће срамоте. Има ли то још код неког од озбиљних народа и држава? Да ли Немци, Французи или Италијани, на пример, законом штите своје писмо и приморавају власт да га користи у службеној употреби?