Kada se samo pogleda spisak novih predsednika resornih odbora može se se jasno videti da ne postoji elementarni kontinuitet sa ranijim delovanjem, ali je zato očigledno da se i dalje nastavlja sa kadrovskom praksom koja je i dovela do poraza na izborima.

 Ništa još nije gotovo. Ali je očito da posle ovih izbora više ništa neće biti isto. Kao što, uostalom, već neko vreme u Srbiji uopšte nije isto, samo je ta promena ta razliku od 5. oktobra više evolutivna i manje upadljiva.

Za razliku od Hladnog rata, koga je karakterisala asimetričnost pozicija dve strane, gde je sovjetski blok samo vojno mogao da parira NATO-u, ovoga puta bi ekonomska uravnoteženost mogla da bude ključni uslov održivosti jednog novog i pravednijeg poretka koji bi doneo benefite većem delu svetske populacije – naravno, u optimističnom scenariju!

 Listajući Ekmečićeve knjige shvatao sam da je on redovno čitao sve, pa i beletristiku, i da su motivi iz romana bili samo segmenti uz koje je stvarana čvrsta i cjelovita istorijska slika u njegovim knjigama. On je, poput dobrog psihijatra, čitao sve, od statistike do literature Sime Matavulja, sve što je moglo da se ugradi u istorijske motive koje treba ukrstiti sa dokumentima

Čini se da je izbor u korist EU već donet nakon mišljenja EK o kandidaturi Srbije za članstvo u EU 12. oktobra 2011. godine. Nažalost, vlasti u Beogradu se ne rukovode ekonomskim razlozima, već političkim i ideološkim, kada razmatraju ovaj problem.

Ovi Protesti pobunjenih i ogorčenih građana su velika istorijska šansa da se ovo sada zarobljeno društvo oslobodi nasilja, bahatosti, primitivizma, antidemokratskog ,autoritarnog načina  lične vladavine u kome je pogaženo ljudsko dostojanstvo

Najzad, rezulatat izbora je i veliki udarac za EU. Sve je masovnije nazadovoljstvo načinom na koji funkcioniše neoliberalno osmišljene evropske integracije. Zbog globalizacije i takvog karaktera ujedinjenja Evrope stanovništvo u većini država okreće se sve više prema političkoj desnici, čak i ultradesnici. 

Pominjati u filmu rešenje Jevrejskog pitanja u Srbiji, a ne pomenuti razlog za to, deluje zlonamerno. Tužno je i pomalo mračno uopšte pričati o tome, ali u Srbiji je to moglo da se desi jer ovde nikad i nije bilo puno Jevreja, pogotovo ne onoliko koliko ih je bilo u Nemačkoj ili Poljskoj.

Pogledajte samo kako je Koštunica neslavno okončao svoj drugi premijerski mandat. Ivici Dačiću se mora priznati da je do sada savršeno i uz minimalne žrtve po sebe i stranku vodio ovu postizbornu igru. Ali ovo nije stvar pameti i lukavstva koji mu očigledno ne manjkaju.

„O evropskoj bezbednosti se može razgovarati tek kad slomimo Rusiju", rekao je nedavno za 'Špigel' Karlo Mazala, profesor na Vojnoj akademiji u Minhenu. Drugim rečima: o miru se može razgovarati tek posle rata. Mir ćemo imati tek kad budemo imali rat. Kako je Zapad uopšte došao dovde?