Zaista, izjednačavanje Putina sa Hitlerom, kao što su to učinili eminentni Amerikanci od Hilari Klinton i Zbignjeva Bžežinskog do DŽordža Vila, je još jedan primer kako naši pobornici novog haldnog rata bezobzirno nanose štetu nacionalnoj bezbednost SAD u vitalnim oblastima, gde je Putinova saradnja od suštinskog značaja

Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010.

Bila je to u stvari još jedna u nizu medijskih  parada  njegovog defetističkog prasnoslovlja  kojom se samo priprema teren za „istorijske“ odluke o postizanju kompromisnog rešenja za Kosovo, i Metohiju/ a da niko nema elementarnu predstavu šta taj kompromis u suštini znači/

Režim je pred očima međunarodnih predstavnika neuspešno pokušavao da fingira dijalog i da izmišlja nekakve lažne ustupke, a sve sa ciljem da razbije jedinstvo opozicije i barem neku relevantnu opozicionu stranku privoli na izlazak na lažne izbore

Postavlja se pitanje zbog čega je ova dnevna novina isfabrikovala basnoslovne sume u tom neistinitom tekstu?! Da im je motiv bila briga za novac građana Srbije, svakako da bi prvo proverili informacije, što su vrlo jednostavno mogli da urade, pa da onda objave činjenicama potkovan tekst.

Bilo je jasno da posle svega što je izrekao u javnosti Ponoš teško može ostati na mestu na kome je bio, a, sa druge strane, sigurno da Tadić nije mogao da bude oduševljen ni mogućnošću da se ovaj spor okonča Šutanovčevim trijumfom.

Odnos morala kao specifičnog vrednosnog kriterijuma koji se primenjuje na ljudske postupke i prakse i politike kao jednog od vidova tih praksi oduvek je intrigirao istraživače i teoretičare politike

 Tako da je odgovor koji se sam nudi na pitanje da li je Srbija, odnosno srpska državnost dobila nešto time što je Vučić „prevario Zapad“ – jedno veliko NE. Dobio je jedino Vučić i svi koji su imali političko-materijalnu korist od te politike. Dobio je Milo Đukanović. Dobio je velikoalbanski faktor. Dobio je, razume se, i zapadno-globalistički faktor. 

Narod koji nije u stanju da napravi jasan izbor između teritorijalnog integriteta i istorijskog identiteta, s jedne, i članstva u jednoj – doduše, važnoj – međunarodnoj asocijaciji, s druge strane, zaista zaslužuje da izgubi i jedno i drugo.