Novac od kriminala, a posebno od narko-posla, odavno je prisutan u građevinarstvu Srbije i Balkana. U građevinarstvu se obrću velike sume novca tako da je ono idealna mašina za pranje novca stečenog ovom vrstom kriminala

 Da li Srbija i ubuduće treba da ’štimuje’ državne tendere tako da isključi ponuđače iz Kine i bude otvorena samo prema ponuđačima iz EU? Beogradu treba skupoceni metro. To je ozbiljan projekat koji vezuje bar za narednih 30 godina. Ko ima istoriju sankcija prema Srbiji? I na kraju, kako je nedavno izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, EU je ’bajka na papiru’

U Srbiji danas postoje samo dve politike i samo dva ozbiljna politička pitanja: da li će biti usvojen antiustavan i antidržavni predlog statuta Vojvodine – i da li će biti srušen gasni sporazum sa Rusijom.

U našem interesu — i interesu Ukrajinaca — je da se izbegne produžavanje rata. Postoji važna razlika u tome da li Zapad pomaže Ukrajini da se odbrani, ili on želi da dođe do opasnog nivoa eskalacije i iscrpljujućeg ratnog sukoba. Poslednje bi moglo najviše da odgovara Rusiji.

Predsednica vlade je u Skupštini nastupila samouvereno, često bahato, a u hvalospevima upućenim novom ministru finansija - iako nestranačka ličnost - poslužila se klasičnim "argumentima" vladajuće većine: neistinama, poluistinama i spinovima.

Oni koji se sećaju dolaska Amerikanaca u Železaru u Smederevu i prvih nesporazuma dve kulture, dva naroda, dva sistema rada, poimanja rada i struke... koji su eskalirali u štrajk, verovatno će biti iznenađeni ovakvim fer i korektnim rastankom.

 Kako je obezbeđenje preduzeća „Jovanjica“ štitilo gole živote građane Beograda od mogućeg napada paradajza-ubice, krastavca-manijaka, pomahnitalih kornišona i razjarene paprike?

Ono što još opterećuje život Srba na severu Kosova i Metohje jeste da dobar deo Srba ne može da uđe na teritoriju južne srpske pokrajine jer su zbog šengen viza i pasoša svoje prebivalište izmestili u centralnu Srbiju. Sa druge strane Albancima je slobodno omogućeno kretanje sa obe strane administrativne linije. 

Zamislimo čoveka koji druge ljude karakteriše kao “nacionalističke jurišnike”, a koji, kada mu se skrene pažnja da je upravo on jurišnik jednog  šovinističkog “lidera” odgovara kako je već izvesno vreme nezavisni poslanik!? Što će reći da već godinu-dve nije jurišnik!?

Nije li pozivanje na „realnost“, „pragmatizam“ i „objektivne međunarodne okolnosti“ svo ovo vreme bila omiljena mantra i naših domaćih evro-atlantista koju je Milo Đukanović sada samo ponovio?