Ovim tekstom dokazujem da je na platformi na kojoj Aleksandar Vučić rešava pitanje Kosova i Metohije, mnogo korisnije angažovati Bedžeta Pacolija. Znatno bolje bismo prošli, nego kada Vučić pregovara.

Ključni motiv za objedinjavanje današnje opozicije u Srbiji može biti samo njena težnja da se postojeći jednopartijski sistem na čijem čelu je “osoba nad osobama” preinači, u što kraćem roku, u adekvatan liberalno-demokratski sistem čije će srce biti pravna država koja ne počiva ni na jednom ideološkom pogledu na svet

Potpuno je jasno zašto Srbija obožava EU i zašto sa tog puta nećemo skrenuti. Jer, Evropa nema alternativu. Jasno je i zašto nam niko ne saopštava šta sve još treba da učinimo da bi nas primili u EU, ali nije jasno zašto nas malo ko obaveštava o blagodetima uređenog života u novoj državi u koju ćemo ući 2020.

Najveći hendikep u politici suverenog duga imaju pojedine zemlje Evropske monetarne unije zbog „nepotpunosti“ same EMU. Ta nepotpunost monetarne unije dovodi ih u položaj koji imaju zemlje u razvoju koje ne mogu da se zadužuju u sopstvenoj valuti.

Prošlogodišnjom pobjedom je otvoren horizont mogućnosti: kako će ta generacijska prilika biti iskorišćena, zavisi ponajviše od činilaca nove većine. Red je da oni kojima je povjereno rukovođenje državom – i po širini i po dubini – pokažu odgovornost, jer ova iscrpljena zemlja nema mnogo popravnih ispita, a ni mandati ne traju vječno

 Rusi su to, čini se, lepo shvatili pa su, bez obzira na deklerativnu podršku Aleksandru Vučiću, kroz reči dobro poznatog Sergeja Železnjaka decidirano Beogradu stavili do znanja:Potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom je gubitak teriotorije i nije nikakav kompromis, nego nacionalna izdaja.

Suženi izbor komentara, psovki i grdnji (sa uglavnom izostavljenim pretnjama) koji nisu objavljeni u toku 2012. godine.

Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”.

Jedan naš poznati književnik je juče napisao na tviteru da sve što je čuo može samo da leči „Ksanaks“. Ne može. Za ovo je jedini lek buna na dahije. Zašto? Zato što od ovog nema gore