A zašto bi Moskva i Peking branili „Kosovo u Srbiji“ kad je ta tema i oficijelnom Beogradu - da se stručno izrazim jezikom ranog Marka Blagojevića iz Cesida - na samom dnu agende prioriteta

Teško je to prihvatiti, ali mi smo upravo svedoci ozbiljnog zaokreta civilizacije, svet se preobrazio, a centar ekonomske teže napustio je zapadnu sferu i uputio se ka azijskom kontinentu. Kina – nova sila na svetskoj sceni, poseduje nekoliko aduta koje može da upotrebi za podsticanje rasta.

Mađarska plaća visoku cijenu nepotpisivanja Istanbulske konvencije, što svakodnevno ne udaramo nogom ruskoga predsjednika, štitimo hrišćanski model porodice i to što LGBT ludilo ovdje nema prostora

U javnosti je neko vreme otvorena polemika o tome treba li Skupština AP Vojvodine da poništi akt nasilne asimilacije Bunjevaca i Šokaca u Hrvate iz davne 1945. godine ili, pak, ne treba. S jedne strane su predstavnici Bunjevaca kojima je ovaj akt ugrozio nacionalnu egzistenciju i osnovno ljudsko pravo, a sa druge su predstavnici vojvođanskih Hrvata koji tvrde da akt pravno ne važi, da je „rezultat želje samih Bunjevaca“ (kanda su sami sebe ukinuli)

Može svašta da znači, a ništa lepo i dobro. Kad se u srpskom jeziku kaže „noć nečega“, to je negativno. Zašto. Istorija i život nas tome uče. Ljudi se odavno boje noći i mraka. Ne bez razloga.

Hoću reći da je Boris Tadić ovu pobedu platio neočekivano skupo, kako u moralnom, tako i u političkom smislu. A koliko tačno, videćemo vrlo brzo.

NATO je izvršio vrhunski međunarodni zločin protiv Srbije. A on je nametnut od strane Sjedinjenih Američkih Država. NATO je kriv za agresivni rat i NATO mora biti ukinut!

Kad intelektualac postane deo stranke prestaje biti intelektualac. Iluzija može da potraje neko vreme, ali „gvozdeni zakon oligarhije“ na kraju uvek samelje svako zrno slobodne misli.

Narodne (centralne) banke moraju da povedu brigu da bankarski sistem ima dovoljno gotovine, tako da se golim carevima obezbede bar gaće. Iako u spasavanju banaka od posledica pogrešnih finansijskih proračuna ima moralnih rizika, ipak one nisu bile jedine u tim svojim finasijskim gresima.

Američki predsednik DŽo Bajden nedavno je objavio da će se američka vojska do 11. septembra ove godine konačno povući iz Avganistana. Kao i SSSR 1989, nakon desetogodišnjeg rata, i SAD danas, nakon dvadesetogodišnjeg rata, napuštaju Avganistan kao moralni gubitnici, sa imidžem imperije koja ne može da kontroliše stanje na terenu, povlače se tiho i posramljeno, bez opipljivih rezultata višegodišnje vojne kampanje