А зашто би Москва и Пекинг бранили „Косово у Србији“ кад је та тема и официјелном Београду - да се стручно изразим језиком раног Марка Благојевића из Цесида - на самом дну агенде приоритета

Тешко је то прихватити, али ми смо управо сведоци озбиљног заокрета цивилизације, свет се преобразио, а центар економске теже напустио је западну сферу и упутио се ка азијском континенту. Кина – нова сила на светској сцени, поседује неколико адута које може да употреби за подстицање раста.

Мађарска плаћа високу цијену непотписивања Истанбулске конвенције, што свакодневно не ударамо ногом рускога предсједника, штитимо хришћански модел породице и то што ЛГБТ лудило овдје нема простора

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули)

Може свашта да значи, а ништа лепо и добро. Кад се у српском језику каже „ноћ нечега“, то је негативно. Зашто. Историја и живот нас томе уче. Људи се одавно боје ноћи и мрака. Не без разлога.

Хоћу рећи да је Борис Тадић ову победу платио неочекивано скупо, како у моралном, тако и у политичком смислу. А колико тачно, видећемо врло брзо.

НАТО је извршио врхунски међународни злочин против Србије. А он је наметнут од стране Сједињених Америчких Држава. НАТО је крив за агресивни рат и НАТО мора бити укинут!

Кад интелектуалац постане део странке престаје бити интелектуалац. Илузија може да потраје неко време, али „гвоздени закон олигархије“ на крају увек самеље свако зрно слободне мисли.

Народне (централне) банке морају да поведу бригу да банкарски систем има довољно готовине, тако да се голим царевима обезбеде бар гаће. Иако у спасавању банака од последица погрешних финансијских прорачуна има моралних ризика, ипак оне нису биле једине у тим својим финасијским гресима.

Амерички председник Џо Бајден недавно је објавио да ће се америчка војска до 11. септембра ове године коначно повући из Авганистана. Као и СССР 1989, након десетогодишњег рата, и САД данас, након двадесетогодишњег рата, напуштају Авганистан као морални губитници, са имиџем империје која не може да контролише стање на терену, повлаче се тихо и посрамљено, без опипљивих резултата вишегодишње војне кампање