У Србији је последњих година учестала пракса отварања такозваних истраживачких сајтова, иза којих се суштински крију парамедијске организације. Поред оних које се обилато финансирају од стране западних фондација, постоји и одговор који се огледа у формирању парамедија финансираних од стране Русије 

Истина је да би растурање евра било ужасно тешко и опасно. Бекство капитала и банкроти у државама које излазе из евра би могле изазвати пад банака. Могло би доћи до економског и политичког хаоса – бар за извесно време.

Злоупотреба државних ресурса и резерви ради стицања личне користи је додатна болест. Посебно ако је политичка каста ставила под контролу правосудни систем, па пред законом одговара само онај на кога политика покаже прстом

Напротив,  идеологија „друге Србије“ је на власти у Србији од 2012. године. Због националног гласачког тела у Србији које презире Ђукановића, њу прати мимикрија. Она се састоји од Вучићевих фолклорних изјава о Црној Гори које ништа не значе у међународном праву. Последњи пример је  бука око вирутелно- медијске посете Вучића северу Црне Горе за Бадње вече, иако му је јавно од стране ректора Цетињске богословије Перовића указано да је то неприкладно.

Подсетимо се да је продаја Сартид-а извршена у време ванредног стања (март 2003), директном погодбом (без јавног надметања) за 23 милиона долара, а дотадашње велике дугове је на себе преузела држава (тачније грађани Србије).

Не бирајући речи, не ограничавајући се ни, што би се од човека његовог звања очекивало, уз избегавање језика мржње, он, Радош Љушић обрушио се на академика Миру Радојевић, приземним, уличарским и бестијалним речником

Како је могуће остварити слободу вероисповести уколико су верски објекти и реликвије у власништву државе? Тако је и Стаљинов устав из 1936. садржао обиман каталог људских права, али сви ресурси за њихово остваривање били су у власништву државе. Била је гарантована слобода штампе, али све штампарије биле су државне

Хрвати своје институције по правилу именују тако што на прво место стављају поименичени придев „Хрватски”. Срби своје институције по правилу именују тако да се у њима не појављује национално име. А када се и појављује то је обично тако што се на крају назива институције ставља назив државе у генитиву („Србије”).

Декларација је донета на скупу у Косовској Митровици из, како се наводи, обавезе према славним прецима и одговорности према нашој деци

 Док се Срби у Црној Гори окупљају у Никшићу поред моштију светог Василија Острошког, саборују бранећи своје светиње, дотле Александар Вучић сеири по Албанији са Милом Ђукановићем заносећи се на чапрас-дивану о некаквом мини Шенгену за земље западног Балкана