четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > У дуготрајном рату у Украјини нико неће победити
Савремени свет

У дуготрајном рату у Украјини нико неће победити

PDF Штампа Ел. пошта
Сузан Лофтус   
уторак, 07. фебруар 2023.

У нашем интересу — и интересу Украјинаца — је да се избегне продужавање рата. Постоји важна разлика у томе да ли Запад помаже Украјини да се одбрани, или он жели да дође до опасног нивоа ескалације и исцрпљујућег ратног сукоба. Последње би могло највише да одговара Русији.

Имајући у виду катастрофално висок ниво страдања у људском, економском и политичком смислу, војна помоћ коју Сједињене државе пружају Украјини требало би да буде праћена постављањем темеља за миран завршетак рата. Тим пре што и они који се залажу за наставак наоружавања Украјине кажу да је исход рата нејасан, или чак да она не може победити. Погодан моменат за такав приступ је можда сазрео захваљујући чињеници да су западна помоћ и украјински успеси на бојном пољу обезбедили Украјини повољну позицију за преговоре.

Неки аналитичари схватају хитност окончања рата, укључујући Кондолизу Рајс и Роберта Гејтса, бивше функционери за националну безбедност у администрацији Џорџа В. Буша. Они се, међутим, залажу да до тога дође тако што ће се Украјина наоружати ракетама дужег домета и другим офанзивним оружјем како би она победила Русију. Други, који су мало свеснији ризика ескалацијске стратегије „потпуног пораза“, укључујући Ива Далдера из Чикашког савета за глобалне послове и Џејмса Голдгеира из Брукингс института, изгледа да не гледају на продужени сукоб као на нешто што треба избегавати по сваку цену. Уместо тога, они тврде да је продужени рат највероватнији сценарио и да би Запад требало да да све од себе да подржи Украјину да издржи у исцрпљујућем сукобу. Ниједан приступ не би довео до позитивног исхода.

Приступ „потпуне победе“ о којем су расправљали Рајс и Гејтс би подразумевао отпочињање украјинске офанзиве како би биле повраћене све територије које је Русија заузела после 2014. На ескалацију се не гледа као на стварну препреку за постизање сигурне победе. Такав приступ је крајње непромишљен. Поред тога, овакав начин размишљања не узима у обзир потешкоће које би Украјина имала у управљању Кримом ако би успела да га поврати, пошто Кримљани углавном подржавају руску анексију. Већина аналитичара признаје да Руси подржавају анексију Крима и његову одбрану по сваку цену.

Иако америчка подршка Украјини не би требало да се смањи, наш приоритет треба да буде да покушамо да окончамо рат

Уз још неискоришћене конвенционалне војне капацитете, Москва поседује највећи нуклеарни арсенал на свету. Главни портпарол Кремља Дмитриј Песков није искључио употребу нуклеарног оружја ако се земља суочи са егзистенцијалном претњом, а сам Владимир Путин је више пута упозоравао да би сваки напад на Русију могао да изазове нуклеарни одговор.

Недавно је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев такође упозорио на нуклеарни рат ако Запад покуша да победи Русију у Украјини. Иако многи верују да је претња ескалације и нуклеарног рата пренадувана, или тврде да су те претње дискредитоване, коцкање са евентуалном употребом нуклеарног оружја је изузетно неразумно јер би последице биле огромне и непоправљиве. То не значи да треба да попустимо пред „нуклеарном уценом“, већ да будемо опрезни у нашој стратегији. Чини се да се Бајденова администрација слаже са овом логиком јер није била спремна да испоручи Украјини ракете већег домета. Бајден је то поновио на конференцији за новинаре током посете украјинског председника Володимира Зеленског Белој кући.

Далдер и Голдгеир тврде да Запад треба да подржи продужени сукоб у Украјини, јер ниједна страна неће прихватити преговоре. Ова подршка би укључивала континуирану војну помоћ, обуздавање већих амбиција Русије одржавањем економских санкција, дипломатском изолацијом Москве и осигуравањем да сукоб не ескалира.

Иако америчка подршка Украјини не би требало да се смањи, наш приоритет треба да буде да покушамо да окончамо рат. Иако су неки тврдили да је дуг рат са Русијом одлична прилика да је ослабимо по веома ниској цени за САД, дуготрајни сукоб има важне последице широког опсега које треба избећи.

Према анкети коју је у децембру спровео Чикашки савет за глобална питања, 47 одсто Американаца верује да би Вашингтон требало да подстакне Кијев да се сукоб реши мирним путем што је пре могуће, чак и ако би Украјина изгубила делове териториј

Русија и Украјина су изгубиле по најмање 100.000 војника, према европским и америчким војним проценама. Према генералу Марку Милију, начелнику Здруженог генералштаба, до сада је погинуло око 40.000 украјинских цивила.

Украјинска држава и економија су на на ивици пропасти и њихов спас у потпуности зависи од Запада. У овом тренутку штета коју је рат нанео украјинској економији је далеко већа од оне коју трпи руска економија. Штавише, чини се да Русија има капацитет да настави немилосрдно бомбардовање украјинске инфраструктуре. Дуги рат би спречио украјинску владу да обнови своју инфраструктуру, привуче инвестиције и постане пуноправна демократија — све то би озбиљно омело капацитет Украјине за европске интеграције.

Нерешен сукоб такође оставља отворена безбедносна питања између Русије и Запада, што узрокује дугорочну несигурност широм континента. Структурне неравнотеже су биле главна тачка спорења у руско-западним односима од краја Хладног рата. То су питања која се неће решити сама од себе, без предузимања конкретних корака. Једно такво питање је проширење НАТО-а (што такође изазива забринутост у вези са успостављањем страних база и распоређивањем стратешког наоружања) и различита тумачења „недељивости безбедности“. Штавише, растући национализам који ће уследити у Русији као резултат њене континуиране изолације само ће појачати антизападни наратив Кремља.

Европа, у међувремену, доживљава економску кризу. У Британији, Француској, Немачкој и Шпанији избијају немири радника и таласи протеста јер плате не успевају да прате нагли раст трошкова живота. Велики раст цена енергије приморао је индустрије широм континента да зауставе или смање производњу, посебно од како је у САД донет Закон о смањењу инфлације. То је узнемирило званичнике ЕУ, који страхују да ће предузећа пребацити производњу у Сједињене Државе, што ће довести до деиндустријализације великих европских економија. Континент би могао да се суочи са порастом неједнакости, популизма и политичких немира - што је већ виђено у Великој Британији и Сједињеним Државама.

Овакав развој догађаја могао би да створи пукотине у трансатлантским односима, посебно пошто Сједињене Државе истовремено врше притисак на ЕУ да следи њихово вођство у економском дистанцирању од Кине — што ЕУ не може себи да приушти.

Американци се такође боре са инфлацијом, која, иако није тако оштра као у Европи, има за последицу да људи све више доводе у питање ниво подршке њихове владе Украјини уколико то значи да морају да плаћају више цене за храну и гас. Према анкети коју је у децембру спровео Чикашки савет за глобална питања, 47 одсто Американаца верује да би Вашингтон требало да подстакне Кијев да се сукоб реши мирним путем што је пре могуће, чак и ако би Украјина изгубила делове територије.

Време би могло бити на Путиновој страни, посебно зато што Русија има три пута више становника од Украјине који су навикли да преживљавају у тешким економским околностима, за разлику од већине западног света.

На основу горе илустрованих негативних последица дуготрајног сукоба, у нашем је интересу да овај рат приведемо крају. Уместо да то радимо драматичном ескалацијом рата, морамо да нашу војну помоћ удружимо са стварним корацима ка мировном решењу у Украјини.

Сједињене Државе до сада нису исцрпиле све своје могућности да започну преговоре и требало би много више да улажу у дипломатски приступ. Као главни пружалац финансијске и војне подршке Украјини, Сједињене Државе су у позицији да преузму ову улогу. Од тога зависе људски животи и средства за живот, као и будућност европске безбедности.

Сузан Лофтус је научни сарадник на програму за Евроазију Квинси института за одговорно државништво из САД. Специјализована је за руску спољну и унутрашњу политику, национализам, идентитет и стратешко надметање између великих сила.

Чланак је објављен 21. јануара 2023.

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић

https://responsiblestatecraft.org/2023/01/21/no-one-will-win-a-protracted-war-in-ukraine/?_ga=2.157846387.898233221.1674382741-411090041.1651858885

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер