Тако је гледаност „Пинк“ телевизије која приказује „Фарму“ пре извесног времена скочила преко 30%, због тога што је на „Фарми“ дошло до физичког обрачуна две учеснице.

Уосталом, тог 14. октобра 2008. када је Предлог статута усвајан у покрајинској скупштини, у главној улози нису били Чанак и Пастор, већ управо Пајтић, који је у те ситне сате присутни аудиторијум поздравио једним громким и државничким – „Добро јутро Војводино“.

Једна од главних покретачких сила глобализације су технолошке промјене које умањују значај удаљености. Те промјене остају. Глобализација није завршена. Можда је само постала другачија од оне какву ми желимо.

Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат. 

(Из Архиве НСПМ-а, 14.03.2006)

Милошевић и Ђинђић још су за живота промовисани у симболе две завађене и зараћене Србије, а драматичне околности њиховог одласка, који као да су истовремено режирали Шекспир, Достојевски и писци шпијунских романа, само су још појачале ову симболику.

И догађаји последње године нашли су своје место у документу под називом "Мере које је Руска Федерација предузела за заштиту својих виталних интереса у украјинском правцу", што је био изговор за покретање "хибридног рата новог типа" од стране САД. То није био избор Руске Федерације, већ нужност изазвана понашањем колективног Запада.

Хуманитарни Фонд “Подржи живот”, настао је оног дана у специјалки једног ријалитија, кад сам ушао с картоном и фломастером у студио. 4 дана касније, направили смо милион долара....

Показало се да у митологизованом "европском царству" уопште не царује "другарство", и далеко од тога да је "све лепо" и "нежно", него свако води првенствено рачуна о сопственим интересима, својим радницима, својим банкама и својим компанијама.

Налази из најновије обимне анализе Светске банке јасно указују да би наредних 10 година могло донети најспорију стопу раста за глобалну економију у последњих неколико деценија. Просечно повећање БДП-а ће износити скромних 2,2% до 2030. године, и то под условом да се не остваре бројне прогнозе о надолазећој рецесији и глобалној финансијској кризи, што је са банкротством многих банака у земљама Запада током марта 2023. постало врло вероватно. Пријекције су да је за глобалну економију наредна деценија – изгубљена.

Он је већ заузео и преузео све што су јалови антирежимски умови данас у стању да понуде и, истовремено, само је један такав човек у стању да некако можда изведе косовску акробатику, коју су нам као лакмус тест доброг лидерства наметнули наши западни господари