Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама

„Ово је права истина господине председниче... Понављам са највећом жестином и осудом: истина маршира и ништа је неће спречити... Када је истина закопана под земљом, она расте и достиже толику снагу да једног дана када експлодира носи све пред собом... “

 (Писмо Емила Золе председникуФранцуске поводом афере „Драјфус“)

Великог Брата није родила мајка Србија, али је он очито усвојен у нашу породицу. У отуђеном свијету модерни човјек од родбине једино има Великог Брата. Управо такав потребан је савременој цивилизацији. У његовом формирању традиција се намеће као препрека, зато јој треба одузети значај.

Није ли позивање на „реалност“, „прагматизам“ и „објективне међународне околности“ сво ово време била омиљена мантра и наших домаћих евро-атлантиста коју је Мило Ђукановић сада само поновио?

На првом месту треба поставити питање, како је Русија, или чак како је Путин лично себи могао допустити да не инсистира на поштовању обећања које је Горбачову на Малти дао Џорџ Буш Старији, да се НАТО неће ширити на исток

Наши старији суграђани, од времена Слободана Милошевића, па до данас, на изборима пословично гласају за политичке опције које карактерише деспотски начин управљања

Из архиве НСПМ - (09.10.2007), "Политика"

Политички најзадовољнији у Србији данас су два, наводно, љуто завађена новосадска “фирера”, Горан Давидовић и Ненад Чанак.

Заиста, изједначавање Путина са Хитлером, као што су то учинили еминентни Американци од Хилари Клинтон и Збигњева Бжежинског до Џорџа Вила, је још један пример како наши поборници новог халдног рата безобзирно наносе штету националној безбедност САД у виталним областима, где је Путинова сарадња од суштинског значаја

Било шта осим победе над режимом имало би несагледиве последице за земљу. Уколико Вучић постане председник Србије, зацементираћемо овај катастрофални систем на период од најмање пет година, а могуће и дуже. Уследило би суштинско понирање по свим питањима, и због тога се мора ићи на победу. Свака друга калкулација представља врхунску неодговорност.

Пошто западне банке контролишу скоро три четвртине банкарског система Источне Европе, тај регион је онај који треба највише да стрепи од повлачења банака развијених тржишта са тржишта у развоју.