Нема никакве дилеме да су претходне две недеље у Србији протекле у готово „дирљивом“ настојању овдашњих „свесних“ медијских и политичких снага да у што је могуће већој мери ублаже, амортизују и неутралишу политичке и психолошке ефекте проглашења косовске независности. У томе су, разуме се, предњачиле демократе.

Кад у развијеним скандинавским друштвима, са самосвесним појединцима и бар наоко јаком јавношћу, кампање (и топли зечеви) на друштвеним мрежама предодређују јавни дискурс и политику, поставља се питање шта тек да се очекује другде, и у будућности.

Кина је, не рачунајући заједнички трговински допринос земаља ЕУ, и даље први економски партнер Русије, док је, са друге стране, Русија једва ушла у првих десет најзначајнијих трговинских партнера Кине. У процентима гледано, у кинеској економији на Русију отпада тек нешто мање од три одсто укупне трговинске размене са светом.

Трајно раскидање са досадашњом праксом и повлађивање виртуално створеним „елитама“, у свим областима друштва, показаће јасан заокрет ка ефикаснијим друштвеним и економским мерама, у складу са универзалним принципом одрживог развоја, свих сегментима друштва, а нарочито у пољопривреди.

Предаја у Aзовстаљу биће прекретница у демилитаризацији Украјине – руски тенкови су све бржи

Па, ко то онда и с ким "договара хаос" и "рушење државе" (читај: Врховника)? Или су и Ђитлер и Врховник, заједно, у "тајном дилу" с Америма ради, нпр, рушења институције која, по Уставу, води политику државе, тј. влада Србијом, а то је влада "легално и легитимно изабране" Тајнице Брнабић...? 

Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

Знам ја да нико није пророк у свом селу. А поготово знам да нико не воли доносиоце лоших вести. Али је, ипак, готово невероватно колико чак и озбиљни људи не желе да чују оно што им се не допада, па и по цену да због тог одбијања имају само још већу штету.

Став који се све више прихвата у Европској унији јесте да једино рат с Русијом доноси мир Европи

Ми смо криви јер смо у прошлости имали неодговорне политичаре који су допустили да Хрватска у Србији има све, а да Србија у Хрватској нема ништа. Време је да то променимо.