Rusija se ukopava za dugotrajni rat koji će podrazumevati tihu mobilizaciju oko 600.000 vojnika svake godine u „neograničenoj budućnosti“

Naš stav prema referendumu je negativan. Kako u ovim uslovima neobjavljenog vanrednog stanja, odsustva građanskih sloboda, demokratije i informacija, građani uopšte mogu da se izjasne o Kosovu?

Ono čime su se naši ekonomski „reformatori“ i njihovi neoliberalni istomišljenici od 2000. posebno ponosili jeste stabilan kurs dinara i „zdrav“ bankarski sistem, koji je skoro u celini prepušten u ruke inostranog kapitala.

Nakon četiri meseca od početka protesta građana  Srbija protiv nasilja, može se sa puno opravdanih razloga već sada reći da su i oni doživeli istu sudbinu kao i svi dosadašnji  protesti

 Trebalo bi i devalvirati dinar, možda i za 20%. Ima suviše mnogo uvozne robe koja guši domaću. Tačno je da bi takva mera ubrzala inflaciju, ali izbor je između ubrzanja inflacije i nagomilavanja duga prema inostranstvu uz kamate koje treba vratiti. Trećeg nema.

Pokazalo se da u mitologizovanom "evropskom carstvu" uopšte ne caruje "drugarstvo", i daleko od toga da je "sve lepo" i "nežno", nego svako vodi prvenstveno računa o sopstvenim interesima, svojim radnicima, svojim bankama i svojim kompanijama.

Što se tiče Evrope, SAD se vjerojatno neće protiviti nastojanjima Njemačke, Poljske i drugih da ukrajinskoj vladi nastave pomagati da ostvari svoj san o konačnom porazu Rusije, ali na svoj vlastiti trošak i rizik. 

 Danas je levica u situaciji koja nespretno podseća na onu koja je izrodila lenjinizam i zadatak joj je da ponovi Lenjina. To ne znači da treba da se vrati na Lenjina. Ponoviti Lenjina znači prihvatiti da je „Lenjin mrtav“, da je njegovo konkretno rešenje doživelo propast, čak monstruoznu. Ponoviti Lenjina znači da se mora napraviti razlika između onoga što je Lenjin stvarno uradio i polja mogućnosti koje je otvorio

Ovakva koncepcija MMF-a proizvodi gomilanje dugova i krize, naročito u zemljama u kojima je nekritički prihvaćena kao osnova makroekonomske politike stabilizacije i razvoja.

Možda se baš Orvelu, još ono onomad, „javio“ pravi datum našeg „utapanja“ u EU ili u nešto drugo (baš ta, a ne 2030. godina koja je trenutno u opticaju i koju i sam Vrhovnik naziva „samo lepim željama“)