Studentski pokret je nastao kao prirodan vaninstitucionalni odgovor na propadanje političkog sistema, kriminal, nasilje i bezakonje u državi

Poplava rijaliti programa, u kojima se promovišu nasilje, kriminal i prostitucija, samo je pojavni oblik opšteg propadanja srpskog društva u prethodnih petnaestak godina. Tradicionalne moralne i porodične vrednosti su potisnute, a kao društveno poželjne se promovišu nemoral, devijantno ponašanje, protivzakonito stečena imovinska korist (koliko puta smo čuli da se neko „dobro snašao“ ), udvorištvo i odsustvo bilo kakvog kritičkog mišljenja. Korupcija je postala društveno prihvatljiva kategorija, na koju se niko ne osvrće („svi kradu, pa zašto ne bi i ovi“).

Opšta erozija je dovela do toga da je srpsko društvo u potpunosti anestezirano, tako da je predstavnicima vlasti i državnih struktura dozvoljeno gotovo sve,  počev od izdaje nacionalnih interesa po pitanju Kosova i Metohije, preko rasprodaje rudnih bogatstava, pa sve do nekažnjenog učestvovanja u distribuciji narkotika, kriminalu i  očigledne krađe novca na raznim državnim poslovima.

Ovakvom anesteziranju društva su u znatnoj meri doprineli mediji i institucije  koje ne vrše svoju funkciju.

Svi mediji sa nacionalnom frekvencijom su pod apsolutnom kontrolom vlasti, koja ne dozvoljava da regulatorno telo za elektronske medije(REM) vrši svoju funkciju čak ni u domenu rijaliti programa i neprikladnih sadržaja, kako ne bi bili ugroženi režimski tajkuni.  Da ne govorimo o kontroli političkih sadržaja, lažnim vestima ili najprizemnijim kampanjama protiv svih koji iskažu suprotno mišljenje.  Pošto REM nema nikakvu regulatornu ulogu, svakodnevnica je postala negativna kampanja i provlačenje političkih protivnika, kroz najgore medijsko blato.

Nakon 2000.godine, krenulo se koliko-toliko u izgradnju državnih institucija. Nažalost, period od 2000. do 2012.godine nije bio dovoljan kako bi se ove institucije utemeljile, a dolaskom SNS-a na vlast, dolazi do njihovog ponovnog urušavanja

Nakon 2000.godine, krenulo se koliko-toliko u izgradnju državnih institucija. Nažalost, period od 2000. do 2012.godine nije bio dovoljan kako bi se ove institucije utemeljile, a dolaskom SNS-a na vlast, dolazi do njihovog ponovnog urušavanja. Vidimo da policija i tužilaštvo često ne reaguju na izvršenje krivičnih dela, a da pojedinci koji svoj posao obavljaju u skladu sa zakonom, bivaju stavljani na poligraf, proganjani ili smenjivani (primeri su inspektori Milenković i Mitić koji su otkrili plantažu od 4 hektara marihuane na „Jovanjici“, tužilac Aleksandar Barac koje je vodio slučaj „Nadstrešnica“, tužiteljka Irena Bjeloš koja je otkrila 5 tona marihuane u Konjuhu...). Urušavanje nije zaobišlo ni sudstvo, tako da je za predsednika ustavnog suda postavljen Vladan Petrov, jedan od vodećih lojalista režima, koji je sam dao izjavu, da su pojedini slučajevi, koji ne prijaju vlasti, gurnuti u fioku i ne razmatraju se do daljnjeg.

Svedočimo da predstavnici vlast sebe identifikuju sa državom (upravo imamo kampanju „Srbija pobeđuje“), a sve koji drugačije misle i ukazuju na nezakonitosti, proglašavaju izdajnicima i antidržavnim elementima. Poslednje ubistvo u restoranu „27“ na Senjaku, jasno pokazuje vezu organizovanog kriminala i političkih struktura. Kada sve  sagledamo, shvatamo da je suštinski, država oteta od strane kriminalnog kartela na vlasti.

Svi mediji sa nacionalnom frekvencijom su pod apsolutnom kontrolom vlasti, koja ne dozvoljava da regulatorno telo za elektronske medije(REM) vrši svoju funkciju čak ni u domenu rijaliti programa i neprikladnih sadržaja, kako ne bi bili ugroženi režimski tajkuni

Pored kriminala, izdaje nacionalnih interesa i urušavanja institucija, možemo reći da je jedan od najvećih zločina vlasti Aleksandra Vučića, promena  svesti građana Srbjije, kojima je postao prihvatljiv jedan potpuno poremećen sistem društvenih vrednosti.

Kako je vlast uspela da urši medije, institucije, društvene norme, moral i porodične vrednosti, ništa bolje nije prošla ni politička scena Srbije.  Parlament, koji bi trebao da bude ogledalo pluralizma i demokratije,  u kome bi trebalo da budu zastupljene sve političke ideje, u potpunosti je dezavuisan i podređen predsedniku države. Slična je situacija i sa vladom.  Za premijera je postavljena osoba, koja nema političku težinu i svima je jasno, da ne utiče, ni na jednu, iole bitnu odluku. U svakoj demokratskoj državi je poželjno i korisno prisustvo opozicije, koja ima korekcioni faktor na društvene procese. Vlast je u prethodnom periodu, uspela da materijalno, kadrovski i organizaciono, skoro u potpunosti uništi sve opozicione opcije. Verovatno da su ovom propadanju doprinele i razjedinjenost, sujete i pogrešne odluke opozicionih lidera.

Poslednje ubistvo u restoranu „27“ na Senjaku, jasno pokazuje vezu organizovanog kriminala i političkih struktura. Kada sve  sagledamo, shvatamo da je suštinski, država oteta od strane kriminalnog kartela na vlasti

U svim demokratski uređenim zemljama, politički procesi i promocija različitih programa se odvija kroz političke stranke.  U Srbiji je nažalost, pod uticajem vlasti, a i dela opozicione medijske javnosti, stvorena atmosfera da je bilo kakvo institucionalno političko delovanje kroz političke partije nemoralno i  pogrešno  (sem naravno, ako ste  u vladajućoj stranci), a opozicioni politički akteri su na drštvenim mrežama razapeti na stub srama. Zastupanje ovakve pozicije prethodnih desetak godina,  išlo je na ruku  vlastima i  onemogućilo izgradnju bilo kakve opozicione opcije koja bi bila oponent Srpskoj naprednoj stranci.

 U ovakvim, poremećinim okolnostima, bez izražene mogućnosti za stvaranje alternative postojećoj vlasti, nastao je studentski pokret,  kao prirodan vaninstitucionalni odgovor na propast političkog sistema, kriminal, nasilje i opšte bezakonje u državi.

Diktatura podrazumeva neprikosnovenost jednog vođe, a svaki glas koji nije u funkciji veličanja njegovog lika i dela, smatra se antidržavnim delovanjem. Diktatorski režimi teže da unište državne institucije i politički sistem i uspostave neformalne centre moći, za koje ne važe zakonska ograničenja

Diktatura podrazumeva neprikosnovenost jednog vođe, a svaki glas koji nije u funkciji veličanja njegovog lika i dela, smatra se antidržavnim delovanjem. Diktatorski režimi teže da unište državne institucije i politički sistem i uspostave neformalne centre moći, za koje ne važe zakonska ograničenja. Trenutno, u situaciji kada su političke stranke i parlamentarno delovanje u potpunosti skrajnuti, imamo sve obrise jednog ovakvog sistema. 

Srbiji je preko potrebna obnova institucija i ponovno podizanje urušenog političkog sistema. Prvi korak bi bila promena postojeće vlasti, koja je društvo dovela u ovo devijantno stanje, a nakon toga nas očekuje dug put  uspostavljanja vladavine prava, demokratskih institucija  i povratka politike u instituconalne tokove.