Студентски покрет је настао као природан ванинституционални одговор на пропадање политичког система, криминал, насиље и безакоње у држави
| Политички живот | |
Студентски покрет је настао као природан ванинституционални одговор на пропадање политичког система, криминал, насиље и безакоње у држави |
|
| понедељак, 22. јун 2026. | |
|
Општа ерозија је довела до тога да је српско друштво у потпуности анестезирано, тако да је представницима власти и државних структура дозвољено готово све, почев од издаје националних интереса по питању Косова и Метохије, преко распродаје рудних богатстава, па све до некажњеног учествовања у дистрибуцији наркотика, криминалу и очигледне крађе новца на разним државним пословима.
Оваквом анестезирању друштва су у знатној мери допринели медији и институције које не врше своју функцију. Сви медији са националном фреквенцијом су под апсолутном контролом власти, која не дозвољава да регулаторно тело за електронске медије(РЕМ) врши своју функцију чак ни у домену ријалити програма и неприкладних садржаја, како не би били угрожени режимски тајкуни. Да не говоримо о контроли политичких садржаја, лажним вестима или најприземнијим кампањама против свих који искажу супротно мишљење. Пошто РЕМ нема никакву регулаторну улогу, свакодневница је постала негативна кампања и провлачење политичких противника, кроз најгоре медијско блато.
Након 2000.године, кренуло се колико-толико у изградњу државних институција. Нажалост, период од 2000. до 2012.године није био довољан како би се ове институције утемељиле, а доласком СНС-а на власт, долази до њиховог поновног урушавања. Видимо да полиција и тужилаштво често не реагују на извршење кривичних дела, а да појединци који свој посао обављају у складу са законом, бивају стављани на полиграф, прогањани или смењивани (примери су инспектори Миленковић и Митић који су открили плантажу од 4 хектара марихуане на „Јовањици“, тужилац Александар Барац које је водио случај „Надстрешница“, тужитељка Ирена Бјелош која је открила 5 тона марихуане у Коњуху...). Урушавање није заобишло ни судство, тако да је за председника уставног суда постављен Владан Петров, један од водећих лојалиста режима, који је сам дао изјаву, да су поједини случајеви, који не пријају власти, гурнути у фиоку и не разматрају се до даљњег. Сведочимо да представници власт себе идентификују са државом (управо имамо кампању „Србија побеђује“), а све који другачије мисле и указују на незаконитости, проглашавају издајницима и антидржавним елементима. Последње убиство у ресторану „27“ на Сењаку, јасно показује везу организованог криминала и политичких структура. Када све сагледамо, схватамо да је суштински, држава отета од стране криминалног картела на власти.
Поред криминала, издаје националних интереса и урушавања институција, можемо рећи да је један од највећих злочина власти Александра Вучића, промена свести грађана Србјије, којима је постао прихватљив један потпуно поремећен систем друштвених вредности. Како је власт успела да урши медије, институције, друштвене норме, морал и породичне вредности, ништа боље није прошла ни политичка сцена Србије. Парламент, који би требао да буде огледало плурализма и демократије, у коме би требало да буду заступљене све политичке идеје, у потпуности je дезавуисан и подређен председнику државе. Слична је ситуација и са владом. За премијера је постављена особа, којa нема политичку тежину и свима је јасно, да не утиче, ни на једну, иоле битну одлуку. У свакој демократској држави је пожељно и корисно присуство опозиције, која има корекциони фактор на друштвене процесе. Власт је у претходном периоду, успела да материјално, кадровски и организационо, скоро у потпуности уништи све опозиционе опције. Вероватно да су овом пропадању допринеле и разједињеност, сујете и погрешне одлуке опозиционих лидера.
У свим демократски уређеним земљама, политички процеси и промоција различитих програма се одвија кроз политичке странке. У Србији је нажалост, под утицајем власти, а и дела опозиционе медијске јавности, створена атмосфера да је било какво институционално политичко деловање кроз политичке партије неморално и погрешно (сем наравно, ако сте у владајућој странци), а опозициони политички актери су на дрштвеним мрежама разапети на стуб срама. Заступање овакве позиције претходних десетак година, ишло је на руку властима и онемогућило изградњу било какве опозиционе опције која би била опонент Српској напредној странци. У оваквим, поремећиним околностима, без изражене могућности за стварање алтернативе постојећој власти, настао је студентски покрет, као природан ванинституционални одговор на пропаст политичког система, криминал, насиље и опште безакоње у држави.
Диктатура подразумева неприкосновеност једног вође, а сваки глас који није у функцији величања његовог лика и дела, сматра се антидржавним деловањем. Диктаторски режими теже да униште државне институције и политички систем и успоставе неформалне центре моћи, за које не важе законска ограничења. Тренутно, у ситуацији када су политичке странке и парламентарно деловање у потпуности скрајнути, имамо све обрисе једног оваквог система. Србији је преко потребна обнова институција и поновно подизање урушеног политичког система. Први корак би била промена постојеће власти, која је друштво довела у ово девијантно стање, а након тога нас очекује дуг пут успостављања владавине права, демократских институција и повратка политике у институцоналне токове. |
Поплава ријалити програма, у којима се промовишу насиље, криминал и проституција, само је појавни облик општег пропадања српског друштва у претходних петнаестак година. Традиционалне моралне и породичне вредности су потиснуте, а као друштвено пожељне се промовишу неморал, девијантно понашање, противзаконито стечена имовинска корист (колико пута смо чули да се неко „добро снашао“ ), удвориштво и одсуство било каквог критичког мишљења. Корупција је постала друштвено прихватљива категорија, на коју се нико не осврће („сви краду, па зашто не би и ови“).
