Малигни нарцизам и лажи Александра Вучића

Колико пута сте чули највишег државног функционера како екстатично тврди да „Србија има већи раст БДП-а од свих земаља Европске уније“? А истина је да су прошле године већи раст имале Ирска, Малта, Кипар, Пољска, Данска и Хрватска.

На страну чињеница да не може да се пореди раст БДП-а високоразвијених индустријализованих држава (који је уобичајено око 1,5 одсто годишње) са растом БДП-а држава које су на неупоредиво нижем степену привредног развоја, каква је Србија (пожељно не мање од 5 одсто раста годишње).

Слушате те лажљивце како вам говоре о номиналном БДП-у, који сам по себи готово ништа не значи, а никада о БДП-у по глави становника и о БДП-у по паритету куповне моћи. Нећете о томе ни чути јер је БДП по глави становника Србије нижи него у пет земаља окружења, а виши него у само три — БиХ, Северној Македонији и Албанији!

Такво поређење је исто толико глупо колико би било поредити Србију са земљама Африке које имају вишеструко виши десетогодишњи просечан годишњи раст БДП-а од њених 3,1% — нпр. Етиопијом (11,6%), Руандом (9,9%), Обалом Слоноваче (9,4%), Гвинејом (8,6%)...

Наравно, не ради се о глупости ни о незнању, већ о дрској манипулацији.

Колико пута сте чули да „Србија има већи десетогодишњи просечан раст БДП-а од свих земаља у окружењу“? А истина је да Србија у периоду 2014–2023. године има десетогодишњи просечан раст БДП-а од 3,1%, што је ниже од Румуније (3,6%) и Хрватске (3,4%), једнако Мађарској и Албанији, а нешто више од Црне Горе.

Слушате те лажљивце како вам говоре о номиналном БДП-у, који сам по себи готово ништа не значи, а никада о БДП-у по глави становника и о БДП-у по паритету куповне моћи. Нећете о томе ни чути јер је БДП по глави становника Србије нижи него у пет земаља окружења, а виши него у само три — БиХ, Северној Македонији и Албанији! Десетогодишњи просек (2014–2023) БДП-а по глави становника земаља у окружењу (у америчким доларима) износи: Мађарска 17.000, Хрватска 16.500, Румунија 13.500, Бугарска 10.500, Црна Гора 8.700, Србија 8.200, БиХ 6.400, Северна Македонија 6.200 и Албанија 5.700.

Председник Републике посебно воли да нас пореди са Хрватском, па ето како ствари стоје: БДП по глави становника нам је два пута нижи.

Могли сте да чујете током представљања Националне стратегије „Србија 2030“, па се то понавља, да је „просечна плата 2012. године била 360 евра, 2025. године 1.057 евра, а 2030. године ће бити 1.700 евра“, што је комбинација неистине, полуистине и обећања. Мања је неистина да је просечна плата 2012. године била 360 евра (јер је била 366 евра), а већа је неистина да је 2025. године била 1.057 евра (јер је била 933 евра; само у децембру, месецу када се зараде уобичајено драстично повећавају, а затим поново смањују у јануару наредне године, била је 1.057 евра, што није просечна плата у 2025. години).

Притом, није се говорило нити анализирала куповна моћ грађана, већ су изношени само нетачни или полутачни подаци о динарским зарадама преведеним у евре по прецењеном курсу динара који се годинама не мења и већ одавно није одраз снаге привреде.

Из истих уста чули сте и сјајну вест да је минимална зарада достигла, односно покрила минималну просечну корпу. Зачудо, овог пута није слагано, али није речено шта је садржина минималне просечне корпе, која — тврди се — садржи робу и услуге које обезбеђују месечно одржавање живота и радног капацитета чланова трочланог домаћинства.

Ево неких ставки:

25 kg хлеба, по 1 kg пиринча и тестенина, 5 kg брашна, 0,5 kg спанаћа, 2,5 kg парадајза, 0,5 kg пасуља, 10 kg кромпира... 0,5 kg јунетине, 3 kg свињетине, 3,5 kg пилетине, 0,7 kg рибе... 10 l млека, 5 l јогурта, 200 грама кајмака, 100 грама чоколаде...

У 2025. години за трочлану породицу месечно за храну и безалкохолна пића одвојено је 27.385 динара! Уз то, за одећу и обућу 1.430 динара, за опрему стана и одржавање 2.300, здравство 1.925, образовање 143 динара, рекреацију и културу 2.050 динара... до укупно 56.868 динара месечних трошкова трочлане породице.

Говоре вам о успесима: највећим страним директним инвестицијама, а не објашњавају како нам БДП не расте више него онима који их немају; па о курсу динара — како се не мења, а не говоре о последицама нереалног курса по извозну привреду... О корупцији и криминалу — мук. Уосталом, није ни лепо говорити о себи

Нема трошкова куповине или изнајмљивања стана, летовања, поправки у стану, набавке неопходних кућних апарата, а о куповини или одржавању аутомобила да и не говорим. Сто грама чоколаде месечно, 1.430 динара за одећу и обућу, 143 динара за образовање — хеееееј, мало ли је? Златно доба Србије!

Говоре вам о успесима: највећим страним директним инвестицијама, а не објашњавају како нам БДП не расте више него онима који их немају; па о курсу динара — како се не мења, а не говоре о последицама нереалног курса по извозну привреду...

О корупцији и криминалу — мук. Уосталом, није ни лепо говорити о себи.

Оваквим неистинама, полуистинама и обмањујућем прећуткивању изложени сте свакодневно и свих ових дана док језде селима и засеоцима, мазе и љубе децу СНС домаћина по косици, нежно како сопствену никада нису, па под шаторима, уз крканлук и пиво, рецитују топониме, просипају шодер, асфалт, обећања и лажни патриотизам.

На Мерцедес који производи Икарбус већ сте заборавили, зар не? На карте за метро који само што није и стотине других малих и великих лажи? Али ваљда нисте заборавили и опростили тврдњу да „надстрешница није реконструисана“ и заклетву „не дам Газиводе“?

Изношење ових примера било је у оквиру моје струке и иза њих стојим. За даље користим туђа знања — учим, препознајем и са вама делим.

Често највише државне функционере, па и самог председника Републике, због лажљивости називају патолошким лажовима. Не, они то нису! Или тачније — нису само то!

Проблем Србије је крајње озбиљан јер се ради о малигном нарцизму — споју инструменталног и патолошког лагања, уз садизам испољен у нескривеном уживању у јавном понижавању потчињених и видљиву параноју

По дефиницији, патолошки лажов учестало износи неистините тврдње из унутрашње потребе, а не да би лажима и обманама остварио неку личну корист. То са њима није случај. Теме, бројност неистина и чињеница да их износе свакодневно током година непрекидне изборне кампање, са упорношћу која изискује улагање великог напора, указују на постојање јасног циља и стратегије да манипулацијом јавности подижу свој политички рејтинг. Дакле, не ради се само о патолошком лагању, већ и о инструменталном, неморалном лагању ком је циљ остваривање личног интереса.

Додајмо и то да, када износе чињенице, прикривају контекст и с њима повезане најважније податке који би, да нису скривени, променили сугерисани значај и сам смисао.

Проблем Србије је крајње озбиљан јер се ради о малигном нарцизму — споју инструменталног и патолошког лагања, уз садизам испољен у нескривеном уживању у јавном понижавању потчињених и видљиву параноју; или, ако имају среће, о Хубрисовом синдрому који је после губитка власти и моћи лакше излечив.

Ерих Фром је први дефинисао малигни, злоћудни, злочиначки нарцизам. Шта данас каже струка?

„Малигни нарцизам је комбинација јако израженог нарцизма и антисоцијалног понашања, што је врло често у психопатији.“

Симптоми ове комбинације су, између осталог:

• Грандиозни осећај сопствене важности, супериорности и непобедивости.

• Неутажива жеља да се буде у центру пажње.

• Често лагање.

• Ароганција.

• Нетолеранција опонирања, неодобравања или конфронтације, уз редовно изражавање љутње.

• Манипулисање другим људима и њихово повређивање.

• Одсуство емпатије и кајања.

• Понављајуће непоштовање или кршење закона и права других.

• Неспособност да се направи разлика између исправног и погрешног.

• Недостатак одговорности.

Да ли ове симптоме препознајете код некога?

А знате ли какве су последице када се на власти нађу они који пате од овог поремећаја?

• Урушавање државних институција: ерозија демократије, непотизам и клијентелизам, култ личности, правосуђе као оружје.

• Разарање друштва и јавног морала: поларизација, политичка подела друштва по принципу „завади па владај“, уништавање истине контролисаним медијима, губитак емпатије, параноја као државна политика.

• Економске последице: приватизација државног буџета, корупција, ирационалне економске одлуке.

Да ли у овоме препознајете озбиљно оболелу државу Србију и српско друштво?

Да ли су болесна држава и друштво излечиви?

Јесу, отклањањем узрока болести.

Најбоље, иако не и једино могуће, неинвазивном методом — изборима.

У случају повољног исхода избора следи дуг, напоран и успешан опоравак Србије, али... паметан избор лекара и терапије су conditiones sine qua non.

Мислите о томе, јер у случају погрешног избора болест прелази у хроничну, неизлечиву.

(Аутор је члан Председништва Новог ДСС-а)