Politički život | |||
Intrige na dvoru - Ko je dužio gospodina Nevolju? |
petak, 26. februar 2021. | |
PROREŽIMSKI TABLOIDI OKOMILI SU SE NA DIREKTORA POLICIJE VLADIMIRA REBIĆA. NjEMU SE ZAMERA ČAK I TO ŠTO JE NAVIJAČ PARTIZANA, ŠTO JE UTAKMICE GLEDAO IZ POČASNE LOŽE. KAKO SE KLUPKO OKO VELjKA BELIVUKA ODMOTAVA, OČIGLEDNO JE DA JE VLADAJUĆOJ GARNITURI HITNO POTREBNA ŽRTVA IZ POLICIJE "Mene su od 2016. godine kažnjavali i proganjali, jer sam govorio i pisao, a sad neka plaćaju svoje rabote. Biće tu još svega. Ovo im sad kao čekovi stiže na realizaciju", kaže za "Vreme", objašnjavajući situaciju sa kriminalnom grupom "gospodina Nevolje", jedan bivši visokopozicionirani policijski oficir, objašnjavajući da se sve to znalo, i čime se bave i kako preuzimaju najunosnije poslove. To oslovljavanje kriminalaca sa "gospodin" je "patentirao" nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, izjavama tipa "što se tiče gospodina Čumeta, MUP nema saznanja", ili "gospodin Legija je penzioner", znajući da ga zbog takvog oslovljavanja njih dvojica, a bili su "državni ljudi", ne mogu tužiti. A i "gospodin Nevolja", Veljko Belivuk, bio je državni čovek, hteli to neki sad da zabašure ili ne. KO GOSPODARI GOSPODARIMA ŠIPKE U decembru 2013. godine tadašnji funkcioner beogradske policije je autora ovog teksta pozvao da mu da "ekskluzivu" kako su navijači Partizana na Karaburmi demolirali kafić "gospodina Vavića", koji je do tada bio "gospodar šipke" – vođa navijanja i skandiranja na tribinama. Na pitanje zašto je ta sitnica bila bitna, jasno i precizno mi je objasnio, što se ispostavilo kao tačno, da svaka vlast ima svoje "povlašćene vođe" navijača i da su sad to "Janjičari" koji su, nebitno da li po nečijem političkom ili drugom nalogu vezanom za kriminalne radnje, prebegli iz tabora Crvene zvezde i bore se za prevlast "na šipci". Po nečijem nalogu policija je sve to nemo posmatrala, krivične prijave protiv te "gospode" su stavljane u fioke, a one koje dođu do suda, pa makar i prekršajne, takođe su kupile prašinu ili su se procesi odugovlačili.
Sada, kad "pištoljski" mediji za sva policijska zataškavanja optužuju Dijanu Hrkalović, koja je iznenada "isparila" pa više ne mogu da je razvlače po naslovnim stranama, deo njih je našao novu žrtvu – direktora policije Vladimira Rebića, kome se zamera čak i to što je navijač Partizana i što je sedeo u nekoj od počasnih loža. Prorežimskim medijima, što znači i vladajućoj garnituri, potrebna je žrtva iz policije. Na tapetu se našao Rebić, ne bi li se priča o korumpiranosti u vrhu MUP-a i povezanosti sa kriminalom mogla zaokružiti. Daleko od toga da je Rebić glavni krivac, kao što nije ni kolateralna šteta. Pristajanjem da bude direktor policije – prvo u decembru 2015. godine kao vršilac dužnosti, a potom godinu kasnije imenovanjem na petogodišnji mandat – znao je u šta se upušta, da će biti samo figura, a da će glavnu reč voditi ljudi iz kabineta ministra koji su mu nametali i pomoćnike i najbliže saradnike. Rebić je tako, otprilike, imao ulogu Milana Milutinovića dok je bio predsednik Srbije u vreme Slobodana Miloševića, Nataše Mićić na funkciji predsednice Skupštine u doba vladavine DOS-a, ili sada Ane Brnabić na položaju šefice Vlade. I sami ljudi iz policije bili su začuđeni jer je na mesto direktora imenovan neko ko nikada tokom karijere nije napisao nijednu krivičnu prijavu, kao saobraćajac nije obavio nijedan uviđaj, što u prevodu znači da nema iskustva rada na terenu. PUŠTANjE REBIĆA NIZ VODU Šta se iza brda valja oko hapšenja "gospodina Nevolje" i njegove grupe, to bi trebalo da razjasni tužilaštvo, ali je jasno da su neke stvari urađene nekoordinisano. Tako se, što je krajnje neuobičajeno, na konferenciji za štampu vrha MUP-a posvećenoj hapšenju Belivuka i njegove ekipe nije pojavio direktor policije, koji bi trebalo da je vlasniji od ministra unutrašnjih poslova da iznese detalje, ako ništa drugo, barem je profesionalac. Tablodi su objavili da je Rebić u to vreme bio na bazenu i rekao da mu je mokra kosa pa ne može da dođe, što je van pameti – direktor policije bi u vreme kada se izvodi hapšenje takvog kalibra morao makar da ga prati u svojoj kancelariji, ako već lično ne koordiniše akciju. Rebić se naknadno pokušao "opravdati" da je ranije imao važan dogovor sa direktorom jedne strane službe bezbednosti oko velike akcije, što je opet teorija koja ne pije vodu.
Očigledno je da je Rebić, baš kao i Dijana Hrkalović, pušten niz vodu. Sada je samo pitanje kako će Aleksandar Vučić da ih se otarasi po zakonu, jer direktoru policije mandat ističe tek u decembru. Među policajcima se priča, a to je maltene javna tajna, da će ga naslediti "reinkarnirani šef beogradske policije" Veselin Milić. Kako bi se prikazala "borba protiv mafije" i naglasili uspesi beogradske policije, redakcijama medija svakodnevno stiže deset do dvadeset saopštenja iz MUP-a o tome kako je "u Beogradu uhapšen vozač pod dejstvom psihoaktivnih supstanci", ili alkohola, ili neki koji je prošao kroz crveno svetlo, ili kako su uhvaćeni obijači podruma u nekoj zgradi. KO S ĐAVOLOM TIKVE SADI Jedan od retkih koji je pod imenom i prezimenom progovorio o Rebiću je bivši major policije Slobodan Pajić, čovek koji je svojevremeno najuren iz MUP-a jer je odbio da od Miloševića 1999. primi orden za ispoljenu hrabrost na Kosovu. On je podsetio kako je Rebić 2017. godine naredio hapšenje vrha šabačke policije, jer su se drznuli da u Loznici istražuju reketaško-kriminalne radnje "gospodina Nevolje".
"Pitam se da li si ti tada imao imalo ljudskosti u sebi koju sada tražiš od drugih. Poslao si tada žandarmeriju, sa sve fantomkama na glavama, da na 100 metara od kuće sačekaju načelnika PU Šabac. Uhapsili su ga kao najvećeg kriminalca, izvlačeći ga iz vozila dok mu je sin sedeo na zadnjem sedištu, jer ga je poveo do škole u selu, a potom da ode na posao u Šabac. Znam da tada tvoj mozak nije imao opciju da odeš lično do svog načelnika, sedneš u njegovu kancelariju kada dođe na posao, te uz kafu istom saopštiš razloge zbog kojih treba biti uhapšen, ako si ih uopšte imao. Ali ti si sebe tada maksimalno podredio svojim političkim mentorima. Tvoj ministar i državna sekretarka od tebe su tražili da to bude spektakularno, kao nauk svima drugima, kako se oni obračunavaju sa policajcima koji rade časno svoj posao, a ne žele da rade po njihovim nalozima. Ti si tu hrabro ćutao. Igrao si svoju prestižnu ulogu direktora policije. Igraj je i sada kada je đavo došao pred tvoja vrata. Tada si pristao da se po cenu hapšenja tvojih podređenih zaustavi procesuiranje kriminalnih aktivnosti u Loznici i otimanje podruma pića od građanina Loznice… Kada ste zaštitili svoje kriminalce, drugove u svom mafijaškom bratstvu, udarili ste u zid. Dokaza za pohapšeni vrh šabačke policije nije bilo. Specijalno tužilaštvo se brzo povuklo iz predmeta… Sada kada si zarad bezbednosti svojih političkih mentora morao da pohapsiš one kriminalce koje si tada štitio hapšenjem svojih policijskih starešina, setio si se da i ti imaš ženu i decu. Setio si se da brineš za njihovu bezbednost. Lepo je da si to ikada spoznao. Lepo je da vidiš strah u svojim očima. Da li se ikada pitaš za strah sina svog načelnika. Ne, to tebe ne zanima. Važan si samom sebi iako si toliko zla naneo ovom narodu podržavajući sve mafijaške poslove vlasti u koje si direktno ili indirektno bio uključen", poručio je Pajić Rebiću.
Pre Pajića o slučaju "gospodina Nevolje" se na društvenim mrežama oglasio penzionisani potpukovnik Žandarmerije Nenad Samardžić koji je obelodanio, a za "Vreme" to i potvrdio, da mu najteže u dugoj karijeri nisu pali ratovi koje je preživeo, ni mnoge teške i rizične situacije, nego to što je pred kraj karijere "bio svedok nastajanja i jačanja kriminalne grupe Veljka Belivuka, i to sve pod zaštitom režima SNS-a i njegovog predsednika". "Onog trenutka kad sam se našao u situaciji da na sportskim događajima treba da ‘štitim’ Acu Bubuljicu, Belivuka i ostale pripadnike navijačke grupe ‘Janjičari’ od suprotstavljene grupe ‘Alkatraz’ pod vođstvom Vavića i Kimija, rešio sam da na sopstveni zahtev odem u penziju i tako sačuvam obraz i čast", naveo je Samardžić, objašnjavajući time ukratko ono što je većina upućenih znala. Majstori i »šloseri« Nakadašnji načelnik Trećeg odeljenja (za krvne i seksualne delikte) Beogradske policije, a prethodno inspektor Četvrtog (droge) Ljuba Milanović nedavno je u svojoj izjavi za portal "Glasa javnosti" rekao da smatra da, nažalost, pravi policijski inspektorski zanat izumire, "da umesto majstora i zanatlija dolaze ‘sajber-majstori’, koji to na neki drugi način rade". "I kako oni to rade, takav imamo i proizvod. Jer jedno je kad vam uradi majstor i zanatlija, a jedno kad uradi šloser. Da li će taj zanat možda zafaliti kad bude pukla neka cev, pa ovi ‘šloseri’ ne budu znali da to zakrpe, kao što vidim da se dešava, pa curi na sve strane, možda će se nekad neko setiti da kaže: ajde pozovi majstore da to urade kako treba. Ali, nešto sam sve dalje od toga", ilustrovao je stanje u policiji Milanović. Kosovski kadar Tabloidi danima kao eksplozivnu vest objavljuju da je uhapšen i da je zbog sumnji da je "odavao službene tajne" određen pritvor bivšem načelniku beogradske kriminalističke policije Iliji Milačiću. Pritom je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u novembru Milačića "unapredio" u Službu za kriminalističko-obaveštajne poslove Uprave kriminalističke policije MUP-a, zbog, kako je objašnjeno, postignutih rezultata u suzbijanju kriminaliteta i rasvetljavanju likvidacija. Milačić je kum nekadašnjeg načelnika saobraćajne policije generala Dragiše Simića, zahvaljujući kome je i napredovao. On je takozvani "kosovski kadar", a mnoge kolege ga nisu volele smatrajući da je previše bahat. Iz razgovora sa bivšim operativcima kriminalističke policije može se saznati da je prilično tanka i rastegljiva veza sa doušnicima, posebno kada je droga u pitanju, i da bi za to svako od njih mogao da padne. Kako objašnjavaju, oprostiš nekom manje delo, a oni ti onda zauzvrat odrukaju mnogo veće stvari, i to je osnov rada svake policije na svetu. U tom kontekstu, kako kažu, može se posmatrati i postupak dvojice uhapšenih šefova Odseka za droge koji su, prema tabloidima, namerno odlučili da ne prijave pištolj i novac pronađen u stanu Belivuka, ne znajući da je BIA ozvučila prostorije. Jedan tabliod je čak i "citirao" rečenicu jednog od njih: "Ajde da pomognemo drugu Velji." Na stranu činjenica da se to, kako tvrde upućeni, nije desilo tokom pretresa Belivokovog stana, nego jednog od drugih uhapšenih, ostaje pitanje odakle tabloidima taj, kao i svi ostali snimci presretnutih razgovora, jer je njihovo dostavljanje neovlašćenim licima krivično delo. Bivši operativac tvrdi da je moguće da su ta dvojica inspektora jednostavno pokušala da zaštite svog "tastera" iz podzemlja, insajdera kriminalnih grupa koje se bave prodajom droge, da mu "srede" manju kaznu, kako bi zauzvrat dobili mnogo više. |