Циљ је да Шешељ не изађе жив из Трибунала

Греше они који мисле да власт у Србији само извршава наређења међународне заједнице. Постоји, ипак, једно наређење те власти које је извршила међународна заједница. Наређење је издао Зоран Ђинђић, а гласило је: „Водите га и не враћајте“. Аманет бившег председника владе је моментално извршен, а међународна заједница га поштује до данас, и поштоваће га до краја, Шешељевог краја.

Радикали су више пута најављивали повратак Војислава Шешеља, заборављајући да право, поготово право међународне заједнице, поготово када су у питању Срби, нема никаве везе са правдом, јер да има правде по међународним казаматима робијали би они који су убијали Србе, а не Срби који су без доказа – или са лажним доказима хашког тужилаштва - унапред осуђени на дугогодишње казне. У фарси званој право међународне заједнице кривци се ослобађају, а невини затварају.

Чињеница је да је Шешељ доказао бесмисленост оптужнице;

Чињеница је да је Шешељ раскринкао лажне сведоке тужилаштва;

Чињеница је да су неки од њих сведочили о притисцима, уценама и претњама тужилаштва којима су били изложени да би оптужили Шешеља.

Наведене чињенице су довољне да било који нормалан, то јест независни суд оптуженог пусти на слободу. Оптужени је још увек у затвору, јер су горе наведене чињенице ништавне за право међународне заједнице и најсјанији драгуљ тог права - Хашки суд. Не треба закључивати на основу њих.

Чињеница је да суд, руковођен поштовањем високих стандарда међународне заједнице о људским правима и правом оптуженог на фер суђење, пресуду није донео ни после девет година;

Чињеница је да је судско веће састављено од двоје судија који јавно показују антипатију према оптуженом и једног који јавно показује симаптију, а тајно исто што и ово двоје јавно;

Чињеница је да је Шешељ једини политичар у Србији који својом харизмом може да плодове овог овде што се зове демократија, а који сатиру народ, замени плодовима гнева тог народа који би сатрли ово овде што се зове демократија;

Чињеница је да је међународна заједница много уложила у ово овде што се зове демократија да би дозволила да то пропадне сада, за годину, две, или било кад;

Чињеница је да Војислава Шешеља убијају неадекватним лечењем;

Чињеница је да међународна заједница рачуна на борбу (и свакако ће је иницирати и помоћи) за упражњену лидерску позицију која би се развила међу радикалима после Шешељеве смрти, што би ту странку поделило и на крају уништило;

Чињеница је да би међународној заједници после тога било лакше да се обрачуна са другим Војиславом - Коштуницом;

Чињеница је да у Србији имају довољно жудних, вољних и спремних да то ураде;

Чињеница је да би тако парламентарне патриотске странке престале да постоје;

Чињеница је да би потом, без проблема, Србија могла даље да се пљачка, комада и утера у НАТО.

Горе наведене чињенице јасно говоре каква ће пресуда бити донета. Свакако, оптужени има право на жалбу, на то има прави и тужилаштво, што опет значи да ће до другостепене пресуде тог истог суда протећи извесно време, уз лекарску негу која ће Шешељу обезбедити да не изађе жив из затвора. Ове чињенице треба упамтити. На основу њих треба закључивати.

Убиће га, као што су убили Милошевића, као што су убијали путнике у возу, људе на мостовима, бебе, као што нас убијају осиромашеним уранијумом. Хладнокрвно, циљано, прорачунато, без гриже савести, уз што већи профит, по већ широм света доказаним правним и хуманим стандардима међународне заједнице. Шешељево убиство ће бити прави тријумф тих стандарда. Спровођење међународног права над Србима и Србијом биће обележено још једним спроводом.