Cilj je da Šešelj ne izađe živ iz Tribunala

Greše oni koji misle da vlast u Srbiji samo izvršava naređenja međunarodne zajednice. Postoji, ipak, jedno naređenje te vlasti koje je izvršila međunarodna zajednica. Naređenje je izdao Zoran Đinđić, a glasilo je: „Vodite ga i ne vraćajte“. Amanet bivšeg predsednika vlade je momentalno izvršen, a međunarodna zajednica ga poštuje do danas, i poštovaće ga do kraja, Šešeljevog kraja.

Radikali su više puta najavljivali povratak Vojislava Šešelja, zaboravljajući da pravo, pogotovo pravo međunarodne zajednice, pogotovo kada su u pitanju Srbi, nema nikave veze sa pravdom, jer da ima pravde po međunarodnim kazamatima robijali bi oni koji su ubijali Srbe, a ne Srbi koji su bez dokaza – ili sa lažnim dokazima haškog tužilaštva - unapred osuđeni na dugogodišnje kazne. U farsi zvanoj pravo međunarodne zajednice krivci se oslobađaju, a nevini zatvaraju.

Činjenica je da je Šešelj dokazao besmislenost optužnice;

Činjenica je da je Šešelj raskrinkao lažne svedoke tužilaštva;

Činjenica je da su neki od njih svedočili o pritiscima, ucenama i pretnjama tužilaštva kojima su bili izloženi da bi optužili Šešelja.

Navedene činjenice su dovoljne da bilo koji normalan, to jest nezavisni sud optuženog pusti na slobodu. Optuženi je još uvek u zatvoru, jer su gore navedene činjenice ništavne za pravo međunarodne zajednice i najsjaniji dragulj tog prava - Haški sud. Ne treba zaključivati na osnovu njih.

Činjenica je da sud, rukovođen poštovanjem visokih standarda međunarodne zajednice o ljudskim pravima i pravom optuženog na fer suđenje, presudu nije doneo ni posle devet godina;

Činjenica je da je sudsko veće sastavljeno od dvoje sudija koji javno pokazuju antipatiju prema optuženom i jednog koji javno pokazuje simaptiju, a tajno isto što i ovo dvoje javno;

Činjenica je da je Šešelj jedini političar u Srbiji koji svojom harizmom može da plodove ovog ovde što se zove demokratija, a koji satiru narod, zameni plodovima gneva tog naroda koji bi satrli ovo ovde što se zove demokratija;

Činjenica je da je međunarodna zajednica mnogo uložila u ovo ovde što se zove demokratija da bi dozvolila da to propadne sada, za godinu, dve, ili bilo kad;

Činjenica je da Vojislava Šešelja ubijaju neadekvatnim lečenjem;

Činjenica je da međunarodna zajednica računa na borbu (i svakako će je inicirati i pomoći) za upražnjenu lidersku poziciju koja bi se razvila među radikalima posle Šešeljeve smrti, što bi tu stranku podelilo i na kraju uništilo;

Činjenica je da bi međunarodnoj zajednici posle toga bilo lakše da se obračuna sa drugim Vojislavom - Koštunicom;

Činjenica je da u Srbiji imaju dovoljno žudnih, voljnih i spremnih da to urade;

Činjenica je da bi tako parlamentarne patriotske stranke prestale da postoje;

Činjenica je da bi potom, bez problema, Srbija mogla dalje da se pljačka, komada i utera u NATO.

Gore navedene činjenice jasno govore kakva će presuda biti doneta. Svakako, optuženi ima pravo na žalbu, na to ima pravi i tužilaštvo, što opet znači da će do drugostepene presude tog istog suda proteći izvesno vreme, uz lekarsku negu koja će Šešelju obezbediti da ne izađe živ iz zatvora. Ove činjenice treba upamtiti. Na osnovu njih treba zaključivati.

Ubiće ga, kao što su ubili Miloševića, kao što su ubijali putnike u vozu, ljude na mostovima, bebe, kao što nas ubijaju osiromašenim uranijumom. Hladnokrvno, ciljano, proračunato, bez griže savesti, uz što veći profit, po već širom sveta dokazanim pravnim i humanim standardima međunarodne zajednice. Šešeljevo ubistvo će biti pravi trijumf tih standarda. Sprovođenje međunarodnog prava nad Srbima i Srbijom biće obeleženo još jednim sprovodom.