Fabrikovati do u beskraj poluistinite vesti i predstavljati ih kao da su od sudbonosnog značaja za Srbiju samo je jedna strana medalje. Druga, još važnija je sprečavanje iznošenja drugačijeg viđenja stvarnosti i realnijih puteva izlaska iz lošeg stanja.

Ove aktivnosti nemaju direktne veze sa gatkama. Ali imaju veze sa oblikovanjem svesti naroda. Ili – sa spinovanjem. Postavljam pitanje: Koja je razlika između zaluđivanja naroda raznim prorocima i spinovanja? I ima li razlike, osim u tehnologiji sprovođenja?

Gde je osnov da se govori ili piše o „Sporazumu iz Rambujea“? Da li je neko mogao da potpiše kapitulaciju i saglasnost za okupaciju? Srpsko-jugoslovenska delegacija u Rambujeu i Parizu to nije učinila.

Apel Tadića, koji sada pokušava da vrati skriveni novac u zemlju, ima smisla i opravdanja. Šta će se desiti, za sada nije poznato, ali kako god se završila ova epizoda, ostaje činjenica da je za Srbiju došlo stvarno "poslednje vreme" kada je Tadić počeo da glumi Putina.

Zemlja je potpuno tajkunizovana, kolonizovana, rasprodata strancima, bankrotizovana, prezadužena, ekonomski ruinirana, bezposlena, korumpirovana, izprostituisana i na kraju krajeva teritorijalno-fizički osakaćena.

Razlika između Amerike iz vremena prohibicije i Srbije danas je u tome što ovde neće biti moguće da se pojavi neki Al Kapone koji bi profitirao od prodaje nikotina. Zato što u Srbiji novac od prodaje nikotina ne ide mafiji, nego državi.

Bilo je tu i provokatora, ali su oni brzo napustili skup i otišli da prave nered po ulicama. Tada je SNP 1389 javno, što je prvi put na Balkanu, spalio zastavu mrske EU. Ove godine simbolički smo, na isti dan, zapalili zastavu NATO ispred Večne vatre.

Svi ti „decentralizatori“, kao što su Čanak, Kacin ili Cole, očigledno, misle da smo neinteligentni i  bezumni, očigledno misle da je veoma zabavno i unosno pred našim očima i za naš novac rasturati ovu državu.

Velika je šteta što je politizacija pobede nad fašizmom na neki način bacila senku na ovaj svečani događaj, ali jedno je sigurno – tekovine rata će uprkos ovoj politizaciji ostati večne, jer žrtve i razlog zbog kojeg su  podnete nikada ne smemo da zaboravimo.

Ako je formula uspeha projektanata nadnacionalnih integracija simulacija nacionalnih vrednosti od strane lokalnih marionetskih režima onda je ona potpuno ostvarena u srpskim „proevropskim“ snagama na čelu sa Tadićem.