Način na koji države određuju obim zabrana slobode govora u svojim unutrašnjim krivičnim pravima jasno govori o vrednosnom ustrojstvu koje one slede. Razlika između tih pristupa može da ukaže na razliku koju pojedina društva pridaju dostojanstvu društvenih grupa...

I ne zaboravimo da kada su svojevremeno ti isti, ili njima slični „huligani“ (sa bez navodnika) kevtali na policiju, bacali kamenice, lupali izloge i jurišali na saveznu skupštinu to bilo tretirano kao izraz njihove visoke „demokratske svesti“. Tada su to bila „naša deca“, „heroji 5. oktobra“.

U Srbiji ima više nego dovoljno sposobnih ljudi da vode državu ka pravom putu, onom koji će donositi korist svim građanima Srbije. Oni moraju da izađu iz stidljive svakodnevne monotonije i budu hrabri da čine izvanredna dela! Imamo alternativu, imamo snagu, treba nam volja!

Tog istog 10. oktobra 2010. godine isti oni vlastodržački organi koji su organizovali i obezbeđivali prvi karneval u Beogradu po ugledu na Rio de Žaneiro su slovom pisane odluke zabranili svenacionalni i svegrađanski skup u srbijanskoj provinciji Raškoj.

I dalje će se stvarati revolt koji će jednom morati da eskalira u nove sukobe. Nemiri koji su se dogodili pokazali su da je režim u sporu sa narodom. Još su Turci znali da „otpuste malo uzde“, kada shvate da je narodu dozlogrdilo. Ništa nismo naučili – ni u pobedama, ni u porazima.

Šaka pedera (i poneki homoseksualac) koji šetaju gradom, dok policija iz njega pendrecima, suzavcem i manevarskom municijom izbacuje sve ostale - to je alegorija stanja u našoj politici.

Biću tamo jer verujem u porodične vrednosti i ne dam da nam nameću nemoral i lažne i nepotrebne teme dok Srbija propada u duhovnom, moralnom, biološkom, ekonomskom, socijalnom, privrednom i svakom drugom državnom pogledu!

Primeri dosovskog „tumaranja“ u vremenu su – nenabrojivi. Ne vredi ovde govoriti o ministru zdravlja koji „reformiše“ naš zdravstveni sistem čitavu deceniju, a onda pokaže svoga dela rezultate tako što se za bezazlenu operaciju spakuje i ode u Minhen.

Kao jedno od najživljih središta intelektualne refleksije politike u Srbiji, IIC Nova srpska politička misao je preuzela ambicizni zadatak da organizuje okrugli sto na ovu temu. Cilj je bio da se okupe istaknuti predstavnici stručne i političke javnosti.

Sve u svemu, kada svodimo račune njegove vladavine, Miloševića treba osuđivati za ono što je učinio. Bio je hladan i bezočan samodržac koji se samo za svoju vlast brinuo, i na kraju upropastio Srbiju i srpski narod. Ali, Miloševića ne treba osuđivati i za ono što nije uradio.