Vremena se srećom menjaju, pa sa pojavom novih činioca na međunarodnoj političkoj sceni kao što je Rusija, mi možemo da se konkurentski postavimo i prema EU i prema SAD. Time ćemo da povećamo svoju „cenu“. Naravno, najpre treba da to i da hoćemo.

Kako je Nikolić bio ranije izigravan u koalicijskim pregovorima (Koštunica i Dačić) to je isti izvesno tražio da dogovor bude zapisan crno na belom, uz posredovanje i garanciju Imperije.

U Hrvatskoj je biti Hrvat čast, u Srbiji je biti Srbin sramota. U Srbiji se uvode zajednički udžbenici istorije, briše se kolektivno sećanje. Čak nema reakcija ni na današnju presudu koja je potvrdila da su naši sunarodnici etnički očišćeni iz Hrvatske-mada smo to već odavno svi znali.

Istini za volju, ovo jeste veoma komplikovan, bezmalo nerealan opis događaja, ali i takav kakav je, ima mnogo više smisla od Nikolićevog štajka žeđu i glađu na stiroporu s ciljem da se raspišu vanredni izbori za osam meseci.

U našoj javnosti se postavlja i dilema da li Demokratska stranka može da povrati razočarane birače i da li može da se trgne i u poslednjoj godini mandata i okrene rešavanju najvažnijih životnih pitanja.

Bilo da smo za, ili protiv ulaska Srbije u EU, moramo priznati da Evropa ima vrednosti, kao što ima i nedostataka. Problem je što naši evropromoteri tih vrednosti vrlo traljavo promovišu i plasiraju Evropu nama, kao i nas Evropi.

Mi mislimo da je priča o umešanosti Koštunice u atentat praktično nedokaziva. I mislimo da Koštunica u to nije upleten. Spekulacija o njegovoj umešanosti posledica je jednog nesretnog spleta okolnosti. Međutim, "Putevi Srbije" i Kolubara nešto su drugo.

Upravo je konstitutivnost jedno od temeljnih istorijskih dostignuća srpskog naroda koji je taj status izborio još u 19. veku, a naročito nakon Drugog svetskog rata kada je dao nemerljiv doprinos borbi protiv fašizma i doživeo stravičan genocid.

Srbija mora imati društveno-ekonomski sistem koji garantuje pravo na privatnu svojinu, ali i ograničava monopolsko bogaćenje, posebno u okolnostima u kojima su ostali građani životno ugroženi.

Poenta jeste u tome da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže ni jedan jedini zločin koji je počinio Šešelj ili neko pod njegovim nadahnućem ili komandom, a koji bi mu se u skladu sa Statutom Tribunala mogao imputirati kao krivično delo.