Времена се срећом мењају, па са појавом нових чиниоца на међународној политичкој сцени као што је Русија, ми можемо да се конкурентски поставимо и према ЕУ и према САД. Тиме ћемо да повећамо своју „цену“. Наравно, најпре треба да то и да хоћемо.

Како је Николић био раније изиграван у коалицијским преговорима (Коштуница и Дачић) то је исти извесно тражио да договор буде записан црно на белом, уз посредовање и гаранцију Империје.

У Хрватској је бити Хрват част, у Србији је бити Србин срамота. У Србији се уводе заједнички уџбеници историје, брише се колективно сећање. Чак нема реакција ни на данашњу пресуду која је потврдила да су наши сународници етнички очишћени из Хрватске-мада смо то већ одавно сви знали.

Истини за вољу, ово јесте веома компликован, безмало нереалан опис догађаја, али и такав какав је, има много више смисла од Николићевог штајка жеђу и глађу на стиропору с циљем да се распишу ванредни избори за осам месеци.

У нашој јавности се поставља и дилема да ли Демократска странка може да поврати разочаране бираче и да ли може да се тргне и у последњој години мандата и окрене решавању најважнијих животних питања.

Било да смо за, или против уласка Србије у ЕУ, морамо признати да Европа има вредности, као што има и недостатака. Проблем је што наши европромотери тих вредности врло траљаво промовишу и пласирају Европу нама, као и нас Европи.

Ми мислимо да је прича о умешаности Коштунице у атентат практично недоказива. И мислимо да Коштуница у то није уплетен. Спекулација о његовој умешаности последица је једног несретног сплета околности. Међутим, "Путеви Србије" и Колубара нешто су друго.

Управо је конститутивност једно од темељних историјских достигнућа српског народа који је тај статус изборио још у 19. веку, а нарочито након Другог светског рата када је дао немерљив допринос борби против фашизма и доживео стравичан геноцид.

Србија мора имати друштвено-економски систем који гарантује право на приватну својину, али и ограничава монополско богаћење, посебно у околностима у којима су остали грађани животно угрожени.

Поента јесте у томе да Тужилаштво није успело да докаже ни један једини злочин који је починио Шешељ или неко под његовим надахнућем или командом, а који би му се у складу са Статутом Трибунала могао импутирати као кривично дело.