Овде се не ради само о страху и измучености – него о сиромаштву, и немогућности прављења избора, ради се о спасавању живота, макар на то кратко време колико тамо може да се проведе. А после се свако, са или без сигурне куће, врати у онај живот напољу, ван азила.

Ако је народу хладно око срца, није медијима, који овом приликом преузимају улогу спинера оптимизма. Изгледа да је немушто упозорење премијера да нам “песимизам није најбољи савезник у наредном периоду” код плебса поприлично игнорисано.

Ретко кад се пригодним честиткама поводом националних празника посвећује већа пажња. То је разумљиво јер су састављене од толико пута понављаних израза и фраза. Само би понеко између протоколарних израза, нашао вешто упаковану поруку или сигнал.

Логика потенцијалних тужби није нимало занемарљива. Парничари вероватно нису толико наивни да сматрају да ће своја материјална потраживања остварити преко правосудних система Републике Српске и Републике Србије.

И док западне владе већином игноришу извештај Дика Мартија или покушавају да преко њега ћутке пређу, невладине организације у Србији не реагују. Ниједна. Људска права јесу угрожена, ратни злочин јесте монструозан, али су жртве очито погрешне националности.

Да ли је у иједној европској земљи забрањена продаја Младићевих статуа или мајица са његовим ликом? Није. То је prima facie доказ да продавци за тезгама на Зеленом венцу поступају у потпуности у складу са европским вредностима.

 У сваком случају резултат ове ујдурме и државног скандала јесте да смо још једном демонстрирали своју „сервилност“, неозбиљност и да смо од две понуђене могућности изабрали трећу која је гора од обе- изневерили смо и ЕУ и Кину, а понајвише смо изневерили себе.

Поново нам се дешава образац виђен у августу. Најпре Вук Јеремић и српска дипломатија нешто логично и добро ураде. Онда се дигне „евроатлантска кука и мотика“. На крају, Тадић дође до „реалистичког“ закључка да је боље следити интересе наших „пријатеља“ из Вашингтона и Брисела.

Орић је био у Београду? Ако је то тачно, онда битно питање гласи: како су Специјално тужилаштво за ратне злочине и његов шеф, Владимир Вукчевић, на то реаговали? Ако су пропустили да то учине, зашто?

Председник је или неопростиво исхитрен и непромишљен, или свесно учествује у отвореном лагању грађана, чину који је на његовом положају далеко гори од неплаћања рачуна за струју.