Фабриковати до у бескрај полуистините вести и представљати их као да су од судбоносног значаја за Србију само је једна страна медаље. Друга, још важнија је спречавање изношења другачијег виђења стварности и реалнијих путева изласка из лошег стања.

Ове активности немају директне везе са гаткама. Али имају везе са обликовањем свести народа. Или – са спиновањем. Постављам питање: Која је разлика између залуђивања народа разним пророцима и спиновања? И има ли разлике, осим у технологији спровођења?

Где је основ да се говори или пише о „Споразуму из Рамбујеа“? Да ли је неко могао да потпише капитулацију и сагласност за окупацију? Српско-југословенска делегација у Рамбујеу и Паризу то није учинила.

Aпел Тадићa, који сада покушава да врати скривени новац у земљу, има смисла и оправдања. Шта ће се десити, за сада није познато, али како год се завршила ова епизода, остаје чињеница да је за Србију дошло стварно "последње време" када је Тадић почео да глуми Путина.

Земља је потпуно тајкунизована, колонизована, распродата странцима, банкротизована, презадужена, економски руинирана, безпослена, корумпирована, изпроституисана и на крају крајева територијално-физички осакаћена.

Разлика између Америке из времена прохибиције и Србије данас је у томе што овде неће бити могуће да се појави неки Ал Капоне који би профитирао од продаје никотина. Зато што у Србији новац од продаје никотина не иде мафији, него држави.

Било је ту и провокатора, али су они брзо напустили скуп и отишли да праве неред по улицама. Тада је СНП 1389 јавно, што је први пут на Балкану, спалио заставу мрске ЕУ. Ове године симболички смо, на исти дан, запалили заставу НАТО испред Вечне ватре.

Сви ти „децентрализатори“, као што су Чанак, Кацин или Цоле, очигледно, мисле да смо неинтелигентни и  безумни, очигледно мисле да је веома забавно и уносно пред нашим очима и за наш новац растурати ову државу.

Велика је штета што је политизација победе над фашизмом на неки начин бацила сенку на овај свечани догађај, али једно је сигурно – тековине рата ће упркос овој политизацији остати вечне, јер жртве и разлог због којег су  поднете никада не смемо да заборавимо.

Ако је формула успеха пројектаната наднационалних интеграција симулација националних вредности од стране локалних марионетских режима онда је она потпуно остварена у српским „проевропским“ снагама на челу са Тадићем.