Ulica otvorene knjige

Tranzicija u Srbiji ima mnogobrojne razarajuće posledice ne samo na ekonomski i socijalni život u Srbiji već je ona ostavila trajne nepovoljne tragove i u našem kulturnom životu. Uništena je bioskopska i knjižarska mreža, nestali su značajni izdavači koji su obeležili trajno naš kulturni prostor, najvažniji muzeji u Beogradu ne rade godinama, časopisi kao glavni činioci i osnova postojanja i kreativnog pulsiranja naše zamrle intelektualne zajednice na apsolutnoj su margini, a i ostale važne kulturne institucije nalaze se na ivici opstanka prepuštene pukom tavorenju.

I pored nesumnjivog i ohrabrujućeg vitalizma našeg izdavaštva knjiga kao jedan od najvažnijih činilaca kulturnog života u velikoj je i nesagledivoj krizi. To se ne može videti samo po veoma malim i skromnim tiražima značajnih i kapitalnih knjiga, slabo organizovanom otkupu i nebrizi države za podsticanje kvalitetnog izdavaštva, sve manjem interesovanju mladih ljidi za druženje sa knjigom što je svakako uslovljeno i pojavom novih tehnologija, ali osnovni problem je u tome što kod nas nikada nije ni uspostavljena i razvijena civilizacija knjige, ona nikada nije dobila mesto koje joj u sistemu kulturnih vrednosti svakako pripada.

Ali knjige imaju svoju neobičnu i često tajnovitu borhesovsku sudbinu, one su kao voda koja uvek nađe svoj pravi i jedinstveni put. Ovaj tekst sam želeo da posvetim uličnim prodavcima knjiga, našim bukinistima, koji svoje pokretne knjižare imaju na ulicama, pijačnim tezgama i trgovima. Oni su pravi poslenici nedostajuće civilizacije knjige i obavljaju izuzetno važnu kulturnu misiju. Očigledno je da sada nastupaju nove generacije koje čiste biblioteke svojih očeva i dedova, pripadnika gutenbergovske galaksije, ali srećna je okolnost što je razvijena već čitava mreža naših bukinista koji su spremni da spasavaju od uništenja mnogobrojne biblioteke koje bi verovatno završile (a mnoge i završavaju) u starom papiru ili u kontejnerima.

Posebno je važno pitanje šta se dešava sa bibliotekama naših znamenitih ljudi nakon njihove smrti, o tome ne postoji briga ni naše države a ni naših institucija. Zato je delovanje uličnih prodavaca-bukinista od posebnog društvenog i kulturološkog značaja jer oni spasavaju od neumitnog zaborava i propasti knjige koje sigurno više nikada neće biti ponovo štampane jer su deo jedne već prohujale epohe kada su štampana kapitalna dela, a izdavaštvo nije bilo do te mere komercijalizovano i prepušteno teroru instant hitova.

Među uličnim prodavcima knjiga ima veoma obrazovanih i retko posvećenih ljudi koji nisu obični trgovci i pijačni nakupci već istinski znalci izdavaštva i bibliografije. Često se iznenadim sa koliko predanosti oni govore o knjigama verujući i dalje u neponovljivu civilizacijsku misiju koju knjige imaju ne samo u našem kulturnom životu. Vredno je spomenuti ovom prilikom da je nedavno omogućeno da se ostvari ideja formiranja Ulice otvorene knjige između Filološkog fakulteta i Rektorata koja je realizovana uz pomoć opštine Stari Grad i na inicijativu poznatog bibliofila Jovana Ćirilova. Tako se u ovom delu grada konačno pristupilo uređivanju ulične prodaje knjiga. Ali time je samo otvorena mogućnost da se u Beogradu sistemski rešavaju problemi naših bukinista jer jedna Ulica otvorene knjige samo je nagoveštaj dobre volje da se trajno reši njihov status jer oni ne obavljaju običnu privrednu delatnost već su svojevrsni istrajni čuvari našeg kulturnog blaga.

Između dva svetska rata Beograd je imao 9 antikvarnica i blizu 300 hiljada stanovnika, danas ima nekoliko veoma aktivnih i nezaobilaznih za svakog knjiškog moljca, ali je Beograd kulturna metropola koja zaslužuje da ima što veći broj antikvarnica i ulica otvorenih knjiga. Ali da bi se to postiglo potrebno je da imamo jasno profilisanu kulturnu politiku koja će obezbediti povoljniji materijalni i civilizacijsku položaj našeg izdavaštva koje je sada izloženo snažnom i pogubnom udaru komercijalizacije i prepušteno blagodetima slobodnog tržišta.