Vučić, magarci i vakcine

 Onomad kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično doneo prve vakcine u Sarajevo za Federaciju BiH (FBiH), još jednom se predstavljajući kao promoter regionalne saradnje, usput je dao i intervju sarajevskoj „Fejs“ televiziji u kome je, između ostalog, rekao i da „samo se magarac ne menja“. To je istakao da bi kod televizijske publike pokušao valjda da se ogradi od svojih političkih magarećih godina iz radikalskog perioda u odnosu na ovih poslednjih trinaest novih, naprednjačkih političkih godina. No, reklo bi se, da u taj Vučićev lični preobražaj još uvek ne veruje ni sarajevska publika, mada mu, svakako, priznaju taj njegov vrhunski napor da se preobrati iz političkog magarca - kako je sam sebe implicitno okvalifikovao – u samozvanog princa na belom konju koji prednjači u maratonskoj trci na putu regionalne saradnje i evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana.

U Sarajevu, izgleda, strahuju da bi taj bivši politički magarac mogao da ih nekako namagarči, ali ne baš onako kao što je namagarčio i one u Srbiji koje su ga smatrali i većim magarcem nego što on sada sebe introspektivno predstavlja – već nekako drugačije. Kako – tu pouzdanog odgovora nema, sem poslovičnog ultimativnog zahteva da Vučić treba da „obuzda“ vodećeg političara u Republici Srpskoj (RS) Milorada Dodika. Iako sve političke činjenice unazad 4-5 godina ukazuju da Vučić jeste u značajnoj meri „obuzdao“ Dodika, eksplicitno poručujući da neće prihvatiti raspisivanje referenduma o samostalnosti RS pod bilo kakvim uslovima.

 Iako sve političke činjenice unazad 4-5 godina ukazuju da Vučić jeste u značajnoj meri „obuzdao“ Dodika, eksplicitno poručujući da neće prihvatiti raspisivanje referenduma o samostalnosti RS pod bilo kakvim uslovima

No, najnepoverljiviji među sarajevskim „nevernim tomama“ otišli su tako daleko da su i najnovijim „Vučićevim darovima“ u zube gledali, zaboravljajući da su ti darovi kupljeni parama iz budžeta svih građana Srbije – pa su ispali obični spoljnopolitički magarci. Elem, ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković omalovažila je poklonjenih pet hiljada  „Astra Zeneka“ vakcina,  i to magarećim rečnikom: da su to „vakcine za sirotinju“, jer se, je li, proizvode u Indiji. Ali, kada su proizvođači pomenute vakcine pomenuli tužbu, a stručnjaci objasnili ono što je ministarka već trebalo da zna – da su i vakcine koje su u Sarajevo došle preko Srbije licencirane od poznate svetske firme – Turkovićeva je zaćutala, da li u strahu da ne bude predmet tužbe, da li zato što joj je neko suflirao da ne ispada još veći politički magarac.

Svakako je zbog toga u njenoj Stranci demokratske akcije(SDA) neće poslati u magareću klupu: Turkovićeva pripada prvom ešelonu diplomata iz redova SDA još od 1993. godine, kao jedan od najbližih saradnika porodice Izetbegović. Zahvaljujući tome, kako podsećaju sarajevski mediji, od tada do danas Turkovićeva se skućila na više mesta u BiH i inostranstvu, što je svakako dovoljan razlog da se utvrdi da uopšte nije kompetentna da govori šta je za sirotinju, a šta nije. Još veći razlog za utvrđivanje njene nekompetentnosti nalazi se u činjenici da se baš i nije trudila da BiH nabavi vakcine i mimo „Kovaks“ programa, odakle vakcine već dugo kasne: tačnije, o nabavci vakcina iz Rusije i Kine, ministarka, izgleda, nije ni razmišljala. Iako je, primera radi, ambasador BiH u Rusiji obavestio Savet ministara BiH još krajem januara da je Rusija spremna da proda svoje „sputnjik ve“ vakcine i BiH, kao i svim drugim zemljama. Ali, na taj poziv reagovala je samo RS i naručila u Rusiji vakcine za svoje stanovništvo.

Na sve to uredno su Turkovićevu podsetili mediji u Sarajevu, a ne političari i mediji u RS. Ali, to nimalo nije poljuljalo poverenje SDA u Turkovićevu, jer ona je, izgleda, zadužena da – kada to ne čini vođa SDA Bakir Izetbegović – bude prva na braniku „suvereniteta BiH“ nasuprot poludivljim političarima u RS koji samo gledaju da rasture zajedničku državu, kako se to redovno prikazuje u interpretaciji Turkovićeve i njenih ostalih srodnih duša, što u SDA, što na drugim adresama.

Prosto, komšijska pomoć nije lična Vučićeva donacija, već je pomoć svih građana Srbije, ali ako se ni sam Vučić ne trudi da je jedino tako i prikaže, nego sebe ističe u prvi plan, onda ne treba da čudi ni kada se deo predstavnika onih građana FBiH kojima je pomoć upućena – ponašaju kao nepopravljivi politički magarci

Promeni tog magarećeg starogovora u kome je „velikosrpski hegemonizam rasturio Jugoslaviju“, a „BiH podelio u Dejtonu uz pomoć Zapada“ ne pomaže, izgleda, ni Vučićevo priznanje da je od nekadašnjeg političkog magarca postao predsednik Srbije „koja želi najbolje dobrosusedske odnose sa BiH“. A ne bi verovatno pomogla ni veća donacija u vakcinama, koliki god ko bio magarac ili se ponašao kao magarac. 

To, naravno, ne znači da vakcine ne treba donirati FBiH: naprotiv, jer nije malo onih u FBiH koji su tu donaciju prihvatili kao komšijsku pomoć. Samo što je, pritom, deo njih učestvovao u slavljenju Vučića kao darodavca koji pomoć plaća iz sopstvenog džepa, i to na način na koji se Vučić u Srbiji slavi gotovo kao polubožanstvo i kada nabavlja vakcine i kada deli po stotinu evra građanima Srbije. Prosto, komšijska pomoć nije lična Vučićeva donacija, već je pomoć svih građana Srbije, ali ako se ni sam Vučić ne trudi da je jedino tako i prikaže, nego sebe ističe u prvi plan, onda ne treba da čudi ni kada se deo predstavnika onih građana FBiH kojima je pomoć upućena – ponašaju kao nepopravljivi politički magarci.