Дугогодишњи председник Никарагве Данијел Ортега изјавио да у тој централноамеричкој земљи „више неће бити избора“

Дугогодишњи председник Никарагве Данијел Ортега рекао је да се у тој централноамеричкој земљи више неће одржавати избори, чиме се елиминише могућност изборног изазова када му мандат истекне следеће године и додатно учвршћује власт коју дели са супругом.

Ортега, који је непрекидно на власти од 2007. године, након што је претходно био председник и током 1980-их, рекао је да ће овим потезом бити затворен сваки пут за опозицију, иако није изнео детаље о томе како ће забрана бити спроведена, пише Ројтерс.

Прошло је време када су странке које подржавају Јенкији и сомозисти могле да се врате на власт – никада више

„Овде више неће бити избора на којима би они покушавали да преузму владу и освоје власт“, рекао је Ортега у говору у недељу увече, одржаном поводом обележавања Сандинистичке револуције из 1979. године.

Ортега је учествовао у поменутиј револуцији и у рушењу диктатуре Анастазија Сомозе, коју су подржавале Сједињене Америчке Државе.

„Прошло је време када су странке које подржавају Јенкији (Сједињене Америчке Државе) и сомозисти могле да се врате на власт – никада више“, додао је 80-годишњи Ортега, у свом првом јавном појављивању у последња два месеца.

Стејт департмент САД није Ројтерсу одговорио на захтев за коментар. Администрација Доналда Трампа описала је владу Ортеге као диктатуру и увела санкције за више од 2.350 никарагванских званичника и њихових рођака.

Последњи избори у Никарагви одржани су 2021. године и били су предмет широких оспоравања након што је Ортега хапсио опозиционе политичаре и пословне лидере и криминализовао неслагање са влашћу.

Ортега је прошле године додатно учврстио своју власт низом уставних реформи, које су укључивале именовање његове супруге Росарио Муриљо за „копредседницу“ и продужење председничког мандата на шест година.

Он и његова супруга контролишу готово сваки аспект власти, укључујући оружане снаге и правосуђе.

Савет Уједињених нација за људска права оптужио је владу Ортеге и Муриљо за претварање земље „у ауторитарну државу“ и систематско кршење људских права.

Ортега је 2018. године на масовне антивладине протесте одговорио репресијом, у којој је убијено више од 300 људи.

Аналитичари и опозициони политичари у егзилу рекли су да је ова изјава скренула пажњу на стварност власти коју деле Ортега и његова супруга, истовремено откривајући страх овог пара од појаве опозиционог покрета.

„Очигледно је да се Ортега и Муриљо плаше да би и најмање политичко отварање могло створити услове за испољавање неслагања и угрозити њихов чврст стисак над влашћу“, рекао је Тицијано Бреда, виши аналитичар организације АЦЛЕД, непрофитне организације која прати политичко насиље.

Додао је:

„Уместо да организују намештене изборе, одлучили су да у потпуности елиминишу изборну конкуренцију.“

Земља се претворила у „потпуно развијену диктатуру којом управља једна породица“, додао је он.

Феликс Марадијага, опозициони кандидат за председника који је од 2021. до 2023. године био затворен у Никарагви, пре него што је протеран у САД, рекао је да Ортегину изјаву не види толико као демонстрацију силе, колико као „признање страха“.

„Ортега је јавно признао оно што му је одувек била стварна намера: да спречи да његов тирански пројекат буде подвргнут било каквом облику демократске конкуренције“, рекао је Марадијага за Ројтерс.

Ортега је већ раније практично угушио конкуренцију током претходних реизбора 2011, 2016. и 2021. године, према речима Салвадора Маренка, координатора организације Колектив за људска права „Никарагва, никад више“, са седиштем у Костарики.

А прошлогодишњим уставним реформама већ је успостављен једнопартијски систем у земљи у којој опозициони лидери више не постоје, јер су протерани из земље.

Ортега, како је рекао, покушава да „избегне ризик од изборног пораза, јер зна да га народ одбацује“.

(Н1)